.jpg)
Italijanski šmeker Cinquecento, krenuo je na put u Beograd, ali ima malih poteškoća. Oduševio nas je svojom pričom, pa vam predlažemo da je i vi pročitate. Oldtimer Ćinkvećento (Fiat 500F) star oko 48 godina, možda jeste mali, ali krenuo je u veliku avanturu. Prenosimo vam njegov blog…
Ciao, zovem se Ćinkvećento…
Rođen sam u divnoj italijanskoj porodici Fiat, 04. avgusta, davne 1967-e. Bilo je to u Modeni, pre tačno 48 godina… Moj otac, Dante Giacosa, mi je rekao da je život lep i da ga treba istražiti, putovati i upoznavati nove prijatelje. Kao mladić sam se preselio i živeo u Toskani, dok nisam čuo preko radija da je u Beogradu super zezanje. Rešio sam da to proverim i evo me :)
MOJ PRVI BLOG
Od kada sam rešio da se preselim u Srbiju, prošlo je više od mesec dana...
Na moje prvo zaprepašćenje, nisu mi dali da se vozim, nego sam čekao neki kamion da dođe po mene. Kao da sam matorac… možda i jesam, ali sam u super kondiciji i željan sam avanture i akcije. :)
I tako… čekanje na prevoz se odužilo, jer tom kamionu moj deo Toskane (mesto Aula blizu Specije) nikako nije bilo usput. A kada smo konačno krenuli, mojoj sreći nije bilo kraja. Po dolasku u BG pomislio sam kako ću za koji dan biti srećan i voziti se ulicama ovog zabavnog grada, a od tada je prošlo 3 nedelje i sad shvatam skraćenicu FT1P. To znači da je za moj izlazak u grad potrebno toliko papira, kao da ulazim u NASU. Carinici svaki dan izmišljaju novi papir koji mi nedostaje. Kapiram da bi me pre pustili u Severnu Koreju, nego u Srbiju. :)
Jako mi je dosadno ovde na carini, pa sam rešio da pišem blog.
Kako bi se bolje upoznali napisaću vam par reči o mojoj, ne tako maloj, porodici.
Moja porodica Cinquecento (500) nastala je u Torinu 7. jula 1957. godine, u italijanskoj familiji Fiat, koja vuče korene još iz davne 1899. godine.
Još tada smo bili poznati kao gradski šmekeri, a i danas se može reći da imamo stila. ;)
Kada smo izašli na scenu, postali smo megazvezde. Ljudi su nas prosto obožavali i zvali su nas Bambino. Naša popularnost je rasla iz godine u godinu, dok nismo rešili da se malo odmorimo i da svaki Cinquecento počne da gradi svoj život.
Rođaci NUOVA 500
Kada se davne 1957. rodio moj stariji rođak Nuova 500 sa vratima koja su se otvarala ka pozadi, u početku su ga gledali sa negodovanjem, jer je imao spartanski stil i mogao je da primi samo dva putnika. Percepirali su ga kao poboljšanu, ali skuplju verziju skutera, iako je on u to vreme bio snažan tip sa 15 konja, koji je jurio 90 km na sat! Šta god da su pričali o njemu, on je ipak dobio priznanje 1959. – prestižnu ‘Golden Compass’ nagradu.
A imali smo i neke rođake koji su živeli kao da su iz Pirota, a ne iz Torina – ekonomični i štedljivi – Fiat Nuova 500 Economica, a neki su se furali da su normalni pa su ih zvali – Fiat Nuova 500 Normale. Tu je bio i neki teča koji se među prvima u familiji ložio na sport, i zbog toga je dobio ime Nuova 500 Sport, jer se “uradio” na čak 21.5 konja.
Sportisti iz naše porodice su u početku imali tvrdi krov i crvene linije na bočnim stranama, a neki su bili i dvobojni, dok kasnije nisu dobili i platneni krov.
Rođaci sa sela GIARDINIERA 500
Rođaci Giardiniera su živeli najpre u Mirafiori, ali su se 1966. preselili u Desio, u kuću Autobianchia, koji je u vlasništvu Fiata od sredine pedesetih godina prošlog veka. Giardiniera su bili malo pozamašniji, i mogli su da prime 4 putnika i mnogo više kofera, jer su u zadnjem delu sedišta mogla da se obaraju. ;)
Brat od tetke 500D (1960 – 1965)
Brat od tetke 500 D, ostao je veran svojim prethodnicima iz 1957. Malo u skladu sa vremenom i modom, pretpreo je izmene kod prednjih i bočnih migavaca, kao i kod zadnjih svetala… Platneni krov je postao manji i lakši za otvaranje, a napravljen je od čvršćeg materijala. Takođe, u duhu šezdesetih, vraćeni su i beli obruči guma koje ja i dan danas nosim.
Moja najuža porodica 500F (1965 – 1972)
A onda smo se 1965. pojavili mi šmekeri J sa otvaranjem ka napred ! Dizajneri iz Mirafiori-a su posebno za nas krojili odela po meri od mnogo kvalitetnijih materijala. Šta da kažem, uvek smo pratili modu, bili smo na ceni i još uvek nas cene. J
500 L – Lusso (1968 – 1972)
Kasnije su se pojavili i ovi malo isfolirani rođaci – 500 L Lusso, koji su se furali da su luksuzniji od nas. Poenta je da nisu znali da se zezaju kao mi, jer su uvek bili u “uštogljenom” društvu. Malo su uradili lifting – dodali hromirane bul-bar šipke preko branika, izmenili prednja i zadnja svetla, a prednji FIAT logo je poprimio kockast oblik – fuuuuj.
Toliko za sada. Sad moram da nastavim da čekam još neki papir.
Uskoro vam pišem opet na www.500.rs
Iskreno vaš,
Ćinkvećento
