Aerobik vežbe ili kardio, možda predstavljaju nešto najbliže čudotvornom leku koji mi posedujemo...
Aktuelna istraživanja sugerišu da onda kada smo posvećeni regularnim vežbama koje podižu naše otkucaje srca i pokreću nas kako bi se znojili tokom dužeg vremenskog perioda, u našim telima i mozgu nastaje magija.
Daleko jasnije razmišljamo, osećamo se bolje i možemo se zaštiti od nekih kognitivnih propadanja koja se događaju tokom godina, na šta sugerišu istraživanja.
„Aerobik vežbe poseduju unikatan kapacitet za stimulaciju i relaksaciju, omogućujući aktiviranje i umirivanje organizma, boreći se sa depresijom i konstantnim stresom“, izjavio je autor članka Mind and Mood, objavljenog na Harvardu.
Međutim, koliko bi dugo trebalo da plivamo, okrećemo pedale, šetamo ili trčimo kako bismo iskoristili sve ove prednosti?
Sveukupno, istraživači sugerišu da se prava magija dešava u proseku negde između tridesetog i četrdeset petog minuta vežbanja minimum.
Nedavne studije koje su se oslanjale na navike prilikom vežbanja uključile su hiljade žena koje su se izborile sa rakom dojke i iskusile simptome kao što su gubici memorije i probleme prilikom fokusiranja. Istraživanja su pokazala da pola sata kardio vežbi i aerobika, nalik šetnji, može biti povezano sa značajno boljim performansama kognitivnog pamćenja.
Drugi istraživački rad objavljen ovog maja, omogućuje dodatnu podršku ovim rezultatima i dokazao je kako ljudima starosti od 60 do 80 godina, 30 minuta šetnje svaki dan tokom 12 nedelja ojačava konekcije u delovima mozga koji su oslabljeni i predstavljaju glavne krivce za gubitak memorije.
Na sličan način, nova studija u kojoj učestvuju ljudi lečeni od kliničkih vrsta depresije, pronalazi da samo pola sata šetnje dnevno tokom deset vezanih dana, deluje dovoljno kako bi proizvelo klinički relevantne i statistički značajne pomake u lečenju ovih oboljenja.
Ostala istraživanja sugerišu da je možda bolje raditi kardio vežbe tokom dužeg perioda. British Medical Journal otkrio je da stariji preko 50 godina pružaju najbolje rezultate prilikom ispitivanja mozga, kada se radi o rutinama koje kombuinuju aerobik sa treningom izdržljivosti – vežbama za izgradnju mišića nalik sklekovima i zgibovima, tokom najmanje 45 minuta.
Međutim, naučnici i dalje nisu sigurni zašto ovaj tip vežbi deluje toliko dobro i poboljšava rad mozga, ali određeni rezultati sugerišu da ovo ima veze sa povećanim protokom krvi, koji omogućava našem mozgu svežu energiju i kiseonik.
Jedna od poslednjih studija sprovedenih na starijim ženama koje pokazuju potencijalne simptome demencije, takođe je otrkila da vežbe povezane sa aerobikom povećavaju veličinu hipotalamusa, dela mozga zaduženog za učenje i memoriju.
Drugi razlog zbog kog bi trebalo da se opredelimo za kardio vežbe jeste to što nam one pomažu da redukujemo nivoe prirodnog telesnog stresa izazvanog hormonima, nalik adrenalinu i kortizolu, kako nedavno utvrdila publikacija Journal of Physical Therapy Science.
N.Đ.
