Proteinski suplementi nastoje da postanu jedna od najnormalnijih ljudskih zaliha, kada se radi o počecima fitnes života...
Bilo da ih posedujete u obliku proteinskih štangli, praha ili spremnih šejkova za piće, proteini su definitivno, jedan od najboljih načina za dopunu energije nakon vežbanja ili zdrava namirnica između obroka.
Međutim, ukoliko ste počeli vežbe snage i konzumaciju suplemenata, striktno kako biste izgubili kilažu, vaš uspeh može biti osnovan na više od jednostavne količine proteina koju unosite. Sa proteinskim suplementima, deluje, da tajming znači sve, ako je suditi prema poslednjoj studiji izvedenoj na Purdue Univerzitetu.
Prema tome, izgleda da ne predstavlja nikakvu matematiku zameniti jednu kesicu čipsa proteinskom štanglom, ali upražnjavanje proteinskih suplemenata između obroka može biti daleko manje korisno po pitanju gubitka kilaže od njihovog konzumiranja tokom obroka. U svim kombinacijama koje je studija proučavala, učesnici koji su konzumirali proteinske suplemente dobili su mišićnu masu. Ovo je dobra vest za vaše mišiće, ali postoji caka. Svega 59% ispitanika koji su konzumirali suplemente između obroka izgubilo je kilažu, u poređenju sa 87% ispitanika koji su suplemente konzumirali tokom obroka.
Otkud ovolika razlika? Ljudi koji su uzimali proteine sa obrocima verovatno su aktivnije podešavali svoju konzumaciju kalorija kako bi se uklopila sa unosom proteina. Sa druge strane, istraživanje je pokazalo da, ljudi koji su dobili kilažu tokom konzumacije suplemenata moraju razmotriti njihovu upotrebu između obroka, tako da neke stvari možemo prepisati i metabolizmu.
Ovo je prvi slučaj da je detaljno analizirano vreme uticaja proteinskih suplemenata, u toliko rigoroznoj studiji izvedenoj samo kako bi se utvrdili koliki zapravo, uticaj tajming poseduje, kako je potvrdio doktor isntituta i glavni istraživač Džošua Hadson. Pored toga, ukoliko isključivo pokušavate da izgubite kilažu, uzmite u obzir i ukupan unos kalorija, što je uvek sigurica.
Srednjovečni muškarci su predstavljali posebnu grupu u ovom testiranju, koje je ujedno pratilo njihov celokupan proteinski unos. Oni ljudi koji su na visokoproteinskim dijetama, možda mogu biti podložni nešto većem riziku od bolesti srca, u poređenju sa onima koji uzimaju manje proteina, sudeći prema studiji koju je uporedo izvršio Američki Institut za Bolesti Srca, a zaključak je predstvaljen kao: „otkazivanje rada ovog mišića“.
U ovim istraživanjima učestvovalo je 2.441 muškaraca, od koji su 334. njih imali dijagnostikovane određene srčane mane, smetnje ili bolesti tokom 22. godine u proseku. Na početku studije, ljudi su bili upitani da održavaju tempo svojih dijeta tokom četiri dana. U poređenju sa ostalima koji su jeli najmanje moguće količine proteina, oni koji su ga konzumirali u velikom obimu tokom svojih dijeta, za 33% veće šanse da dožive neki od srčanih problema, nevezano sa izvorom samog proteina.
Životinjski proteini povezani su sa 43% većim rizicima od srčanih problema, dok su suvi proteini zaslužni za 49% veće šanse za otkazivaje i oboljevanje srca u slučaju srednjovečnih muškaraca. Kako se na kraju ispostavilo, biljni protein je ispao najpovoljniji po ljudsko zdravlje, ali i pored toga povezan sa 17% višim rizicima. Jedini proteini koji se ne mogu povezati sa prestankom rada ili srčanim oboljenjima jesu oni koji dolaze iz ribe i jaja.
N.Đ.
