Budućnost javnog transporta deluje uzbudljivije nego što se iko od nas nadao...
Iako mi još uvek nemamo ni metro, neke zemlje se pripremaju da uvedu novo sredstvo transporta koje će povazati određene gradove, za početak, a kasnije možda i ceo svet.
Ukoliko sama pomisao vožnje kroz cev pri brzini od 1126+ km/h ne predstavlja dovoljno primamljivu ideju za vas, onda će nešto bliži pogled na stanice inovativnog prevoznog sistema, koje izgledaju vanzemaljski, definitivno doneti više uzbuđenja u vaše živote.
Na isti način kao što aerodromi i vozne stanice poseduju dizajn otvorenog i fluidnog prostora, oivičenog radnjama i javnim sektorima, stanice hiperlupe poseduju potencijal da postanu komercijalne centralne tačke kakve svet još nije video.
UNStudio predstavio je svoje rešenje za izgradnju stanica novog transportnog sistema u Evropi, na prvom HyperSummit događaju održanom prošlog septembra. Organizovan od strane Hardt organizacije, poznatije kao "European hyperloop company", događaj je predstavio planove o izvodljivosti izgradnje hiperlup linije na relaciji Amsterdam - Frankfurt, ostavljajući prostor za diskusije, predloge i ostala rešenja vezana za istraživanja i finansiranje ovakvog jednog sistema.
Zasnivajući svoju prezentaciju na ideji da je celokupan sistem jak samo onoliko koliko su jaki njegovi segmenti, UNStudio predstavio je viziju za "Stations of the Future", modularne stanice koje bi mogle da budu adaptirane kako bi se uklopile u gotovo bilo koji kontekst.
Umesto da zauzimaju lokacije na kojima će se nalaziti na klasičan način, ove inovativne stanice neće biti građene kao brojne današnje transportne jedinice, a njihove strukture će biti konstruisane organski. Uz pomoć biofiličnih elemenata zaduženih za stapanje neverovatnih građevina sa prirodom, stanice će putnicima pružati iskustvo tokom putovanja kao nikada pre.
Tokom događaja predstavljeno je nekoliko različitih rešenja za urbane postavke. XS tipovi služiće u centralnim delovima gradova gde je lokacija prava premija. Mali gradovi sa nešto više slobodnog prostora dobiće veće konstrukicije S oblika. Predgrađa metropola posedovaće M tipove stanica, dok u novim razvojnim fazama nalazi se i L strukture značajno većeg obima.
Svaka stanica delovaće kao neutralna baterija, prikupljajući solarnu energiju samostalno i distribuirajući je kroz sistem hiperlupe, ali i njegovo okruženje. Sav višak energije koristiće se za napajanje autonomnih vozila i električnih bicikli u gradovima, a povrh svega, svaka stanica predstavljaće pravi generator uzbuđenja, uspomena i zabave.
N.Đ.
