U priči koja više pogoduje dečijim knjigama, jedan čovek se pronašao u čeljustima nilskog konja, dok je predvodio kajak turu nizvodno rekom Zambezi...
Međutim, ono što je još neverovatnije, jeste činjenica da je Pol Templer preživeo brutalan napad, koji je odneo jednu žrtvu i ostavio ga sa ozbiljnim povredama.
Pol Templer je bio rečni vodič star 27 godina, kada se ovaj incident dogodio. Sudeći prema njemu, do tada je iza sebe posedovao brojne ekspedicije na jednoj od najopasnijih afričkih reka i preživeo je nekoliko napada mužjaka nilskih konja. Međutim, ovi bliski susreti pružili su dobar uvid u opasnu prirodu ovih vodenih kolosa, tako da je uglavnom ostajao siguran prilikom izbegavanja njihove teritorije tokom svojih turističkih tura.
Pored svih mera preostrožnosti, tokom jednog spuštanja rekom, dogodilo se nešto neverovatno. Brutalan napad niko od pristunih nije očekivao, završivši se tako što je Polov pomoćnik ubijen, dok je vođa puta napadnut prilikom pokušaja spašavanja svog saradnika.
„Okrenuo sam se u trenutku i video Evansa dok ga je nilski konj izvlačio iz čamca i telo mog saradnika koje leti kroz vazduh“, rekao je Templer. „Njegov kajak, sa dva klijenta i dalje u njemu, bio je podignut do pola iznad vode na leđima velikog hipopotamusa. Instinktivno sam okrenuo svoj čamac i ubrzao veslanje ka Evansu. Dosegao sam dovoljno kako bih prihvatio ispruženu ruku, ali taman kada su nam se prsti dodirnuli, bio sam uvučen u tamu.“
„Nije bilo nikakvog prelaza, niti vremena da shvatim opasnost u kojoj sam se našao. Osećaj se može uporediti jedino sa iznenadnim gubitkom vida i sluha“, prisećao se Templer. On nije odmah shvatio šta mu se to zapravo dogodilo, ali je u nastavku razgovora dodao:
„Bio sam svestan da su mi noge okružene vodom, ali moj torzo je bio gotovo suv. Delovalo je da sam zarobljen u nečem uskom i ljigavom. Oko mene se širio užasan smrad sumpora, nalik pokvarenim jajima, dok je pritisak istovremeno postajao sve jači na mojim grudima. Ruke su mi bile gotovo skupljene uz telo, ali sam uspeo jednu da pomerim dovoljno kako bih dlanom napipao oštru dlaku njuške nilskog konja.
Templer je nekako uspeo da se izmigolji iz čeljusti ove nemani i dokopa se slobode, ali je ga je nilski konj ponovo ščepao, odvlačeći ga pod vodu. On nije sa sigurnošću mogao da potvrdi koliko dugo je bio ispod površine, tvrdeći da vreme veoma sporo prolazi kada se nalazite u ustima nilskog konja.
Nilski konj, verovatno zbunjen isto koliko i Templer, na kraju je oslobodio nesrećnog čoveka, koji je uspeo da pronađe put do površine gde su ga saradnici dočekali nakon velikog komešanja.
„Bio sam u potpunom haosu. Moja leva ruka je bila smrvljena do neprepoznavanja, krv je šikljala iz rana na mojim grudima, a prilikom provere mojih leđa, kolega je otrkio da mi se jedno plućno krilo, bukvalno, vidljivo. Na svu sreću, stručno ukazana prva pomoć i pravilno izolovanje grudnog koša su gotovo sigurno sprečili kolaps mojih pluća i, pored adrenalina, koji me je, ne znam ni sam kako, izvukao iz vode, spasili život.“ Zaključio je Pol.
N.Đ.
