Superkompjuteri mogu da izvrše bilione radnji u sekundi, neke od njihovih misterija će vas iznenaditi...
Ova vrsta kompjutera predstavlja najbržu i najjaču mašine na svetu, koja je u stanju da odradi nezamisliv posao. Prvi superkompjuteri predstavljeni su javnosti davnih 1970-tih godina prošlog veka. Devedesetih godina su se pojavili još savršeniji modeli, što je označilo početak naše ere kompjutera.
Danas, u 21. veku, superkompjuteri zaista opravdavaju svoj naziv. Isti ljudima mogu da pomognu u mnogim sferama života. Teži se ka tome da se do 2025. godine napravi najbrži kompjuter na svetu, koji će biti u stanju da reši najzahtevnije probleme današnjeg sveta.
Iako mnogi strahuju od toga da će kompjuteri preuzeti vlast nad svetom, oni su ipak samo mašine kojima rukovode ljudi. S druge strane, isti mogu da nam pomognu prilikom masivnih proračuna. Prednost superkompjutera je u tome što izvesne proračune isti mogu da završe za nekoliko sekundi, dok je klasičnim latop ili desktop računarima potrebno oko 65 godina za isto.
Budući da se civilizacija oslanja na napredak tehnologije, superkompjuteri predstavljaju naš pojas za spasavanje. Isti bi trebali da dovedu do napretka u medicini, biznisu, nauci, tehnologiji, nadzoru, obezbeđenju i mnogim drugim oblastima. Nadamo se da će superkompjuteri jednog dana uspeti da okončaju neke od najvećih bolesti današnjice. Najveći izazov je naime pronaći način da se stvori odgovarajuća mašina koja će moći da obrađuje toliko količinu podataka s obizor da ogromna količina podataka pristiže svake sekunde.
Predstavljamo vam 10 misterija koje niste znali da superkompjuteri mogu da reše u budućnosti
1. POSTAVLJANJE DIJAGNOZE ZA KANCER I LEČENJE
- U budućnosti se smatra da će superkompjuteri biti u mogučnosti da stvore terapiju koja je mnogo više personalizovanija za svakog pacijenta koji oboli od kancera. Moramo doduše još mnogo toga da shvatimo vezano za stvaranje kancera, analizirajući ljudske gene i DNA infrastrukturu. Klasifikujući vrste kancera, terapija za svakog pacijenta biće preciznija a samim tim i učinkovitija.
2. SUPERSONIČNI LETOVI
- Nauka o fluidima – tečnostima, gasovima i plazmama, u pokretu, može da nam pomogne pri pokušajuma da stvorimo supersonične avione koji će se koristiti za komercijalne letove. Širom sveta sprovode se simulacije sa ovakvim letelicama zahvaljujući superkompjuterima. Do sada su samo dva supersonična transportna aviona čija je brzina brža od zvuka ikada prevezla putnike. Postoje još brojne prepreke koje stoje na putu razvoja ovih letelica
3. LEK ZA MOŽDANI I SRČANI UDAR
- Superkompjuteri bi mogli da ponude 3D simulaciju arterija i organa u ljudskom organizmu, dakle kardiovaskularni sistem pojedinca u mnogo naprednijoj formi bio bi pred lekarima širom sveta. Ovo bi naime omogućilo lekarima da steknu mnogo bolji uviđaj u zdravstveno stanje pacijenta. Ova tehnologija bi posebno bila poželjna jer veliki broj ljudi širom sveta oboli svake godine od bolesti srca i moždanog udara.
4. PREDVIĐANJE SLEDEĆEG POTEZA POTROŠAČA
- „Kopanje“ za informacijama je kao „kopanje“ za zlatom. Na osnovu dobijenih podataka o tome šta potrošači najviše kupuju, velike kompanije ostvaruju profit. Trenutno kompanije koje se bave prodajom životnih osiguranja, imaju najviše profita od jedne vrste superkompjutera koja im služi kako bi proračunali rizike za njihovu saradnju sa budućim klijentima.
5. GLOBALNE KLIMATSKE PROMENE
- Modeli koji služe kao simulatori klimatskih uslova služe se svim bitnim oblastima poput atmosfere, okeana, kopna i leda kako bi predvideli klimu u budućnosti. Iako smo ostvarili neverovatan pomak sa mrtve tačke i uspeli uz pomoć superkompjutera da predvidimo kakvo nas vreme očekuje, sav napor meri se u narednih 6 dana. Koncentracija ugljen dioksida umnogome odlučuje kakva klima će nas dočekati u budućnosti.
6. LJUDSKI UM
- Ljudski um je oduvek bio misterija. Hiljade naučnika svakodnevno rade na tome da naprave dobru simulaciju ljudskog mozga. Cilj je napraviti 3D model ljudskog mozga kako bi se naučilo mnogo više o njegovoj infrastrukturi i funkcijama. Otkriće principa rada mozga, bio bi neverovatan pomak u istoriji čovečanstva.
7. DUGOROČAN IZVOR ENERGIJE
- Još jedan od zadataka superkompjutera je pronaći dugoročan iliti stalan izvor energije. Naučnici su se okrenuli nuklearnoj fuziji kao jednoj od njaboljih opcija. Ista bi takođe dosta pomogla promeni klime na zemlji, jer korištenje fuzije ne dovodi do ispuštanja ugljen dioksida u atmosferu. U teoriji prve rezultate upotrebe nuklearne fuzije trebali bi da vidimo 2023. godine.
8. LEKOVI BEZ NEGATIVNIH DEJSTAVA
- Cilj se ogleda u stvaranju lekova koji neće imati negativnih dejstava na pacijente, a pri tom će delovati na bolest za koju su uzeti. Danonoćno se radi na stvaranju lekova koji će moći da se pomešaju sa proteinima ili da se izmeni postojeći lek sa namerom stvaranja boljeg i učinkovitijeg.
9. MNOGO PRECIZNIJE ODREĐIVANJE VREMENA
- Poput klimatskih uslova koji nas očekuju, superkompjuteri bi trebali da nam omoguće da mnogo preciznije imamo uvid u vreme koje je pred nama. Danas naime možemo da predvidimo vreme samo za narednih 6 dana, dok je ideja da se taj period znatno više produži. Naročito se obraća pažnja na pojavu uragana, cunamija, zemljitresa i tome slično.
10. UNIVERZUM
- Oblast koja ljudsku rasu najviše zanima. strofizičari rade na tome da naprave simulaciju kompletnog univerzuma. Cilj je da se napravi model koji prikazuje univerzum sve od Velikog praska pa sve do današnjeg dana. Dosadašnje simulacije omogućavaju astrofizičarima da odgovore na neka do najčešćih pitanja koja su vezana za Univerzum, uključujući crnu materiju i energiju.
Č.K.
