Y hromozom možda jeste simbol muževnosti, ali je nažalost postalo poznato da je on sve samo ne jak i izdržljiv...
Iako ovaj hromozom nosi SRY master svič gen, koji određuje da li će se embrion razviti u muški XY ili ženski XX plod, on sadrži veoma malo drugih gena i predstavlja jedini hromozom koji nije bitan za život. Žene, nakon svega, savršeno funkcionišu bez njega.
Štaviše, Y hromozom podleže rapidnoj degeneraciji, ostavljaući ženke sa dva savršeno normalna X hromozoma, ali muškarci ostaju sa X i preživelim Y. Ukoliko se ova degeneracija nastavi istom stopom, Y hromozom poseduje samo 4,6 miliona godina pre nego što potpuno nestane. Ovo možda zvuči kao dugačak period, ali zapravo nije, posebno kada uzmemo u obzir da život na našoj planeti postoji već 3,5 milijardi godina.
Y hromozom nije uvek bio ovakav, a ukoliko bismo vratili sat unazad za 166 miliona godina, do prvog sisara, priča bi postala potpuno drugačija. Rani proto Y hromozom originalno je bio iste veličine kao i X hromozom, posedujući podjednake gene istovremeno. Međutim, Y hromozomi su posedovali jednu ključnu manu od samog početka. Za razliku od ostalih hromozoma, koji poseduju dve kopije od svake naše ćelije, Y hromozomi poseduju samo jednu, koja se prenosi sa očeva na njihove sinove.
Ovo znači da geni u Y hromozomu ne mogu da izvedu genetičku rekombinaciju, odnosno mešanje gena koje se dešava u svakoj generaciji i pomaže prilikom eliminacije genskih mutacija. Oslobođeni prednosti rekombinovanja, Y hromozomialni geni ulaze u proces degeneracije tokom vremena i konačno se gube iz genoma.
Uprkos ovome, nedavna istraživanja pokazala su da Y hromozom razvija prilično ubedljive mehanizme kako bi zakočio propadanje, usporavajući stopu gubitka gena do moguće stagnacije.
Na primer, poslednja studija iz Danske, predstavljena u PLoS Genetics publikaciji, izdvojila je poziciju Y hromozoma iz 62 različita muškarca i pronašla da je sklon struktrunim preuređivanjima na velikoj skali kako bi omogućio pojačavanje gena, stvaranje više genskih kopija koje promovišu zdraviju funkciju sperme i sprečavaju gubitak gena.
Isto istraživanje takođe je pokazalo da su Y hromozomi razvili čudne strukture nazvane genski palindromi - DNK sekvence koje se čitaju isto unapred i unazad, kao što je to slučaj sa rečima - zadužene za zaštitu od dalje degradacije. Naučnici su zapazili visok nivo genskih konverzija unutar palindromskih sekvenci Y hromozoma, što se u suštini zasniva na procesima kopiranja i ponovnog stvaranja koji omogućuju oštećenim genima da budu popravljeni upotrebom neoštećenih rezervnih kopija kao obrazaca.
Posmatranjem drugih vrsta, od kojih se Y hromozom može pronaći u sisarima i pojedinim drugim, skupljeno je obilje dokaza koji potvrđuju da pojačavanje gena Y hromozoma postaje opšti princip. Ovi pojačani geni igraju ključnu ulogu u razvoju spermatozoida, kao što je dokazano kod brojnih vrsta glodara, regulišući tim putem odnose između muškog i ženskog potomstva. Dodatna istraživanja pružaju dokaze da se pojačani broj genskih kopija kod miševa generalno dešava kao rezultat prirodne selekcije.
Po pitanju nestanka Y hromozoma u budućnosti, svetska naučna javnost podeljena je u dve frakcije, od kojih jedna veruje da će oni ispariti, dok drugi smatraju da će opstati. Poslednja grupa zastupa mišljenje da odbrambeni sistemi Y hromozoma rade savršen posao i na kraju će spasiti ove sekvence od propasti. Međutim, oni delovi naučne zajednice koji veruju da će oni definitivno nestati objašnjavaju procese odbrane kao slamku spasa, koja će na kraju potpuno presušiti i pući. Debata se zbog toga nastavlja i ostaje da vidimo kako će se stvari nadalje razvijati.
N.Đ.
