Nekadašnje jugoslovenske republike su danas samostalne države, koje u većoj ili manjoj meri, vode uspešne ekonosmke politike...
Ukoliko smatrate da se u Srbiji teško živi, i da je prosečna plata nedovoljna da se zadovolje osnovne životne potrebe, trebate uzeti i druge države u regionu za poređenje, kako bi dobili kompletnu sliku ekonomske sitaucije.
Veliki spoljni dug, manjak proizvodnje, visoka nezaposlenost i korpucija, samo su neki od ekonomskih problema koji muče Srbiju poslednjih godina. Za utehu je, da se sa sličnim problemima suočavaju i druge države na Balkanu. Naime, prosečna plata u Srbiji, u 2015. godini, iznosi 377 evra, što je svakako nedovoljno ukoliko se sagledaju realni troškovi i vrednost potrošačke korpe.
Ekonomski najsličnija Srbiji je Bosna i Hercegovina, sa prosečnom zaradom od 834 konvertibilne marke, što je oko 415 evra. Bosna se takođe suočava sa niskim stepenom proizvodnje i manjkom zaposlenosti.
Očekivano, kada se pogleda region, najbolju zaradu ostvaruju Slovenci, sa prosečnom platom od 1000 evra mesečno. Hrvatska, kao jedna od najmlađih članica Evropske Unije, po životnom standardu je na drugom mestu, sa prosečnom zaradom od 700 evra. Važno je istaći da je primarni problem Hrvatske visoka prezaduženost i učešće duga u BDP-u, što će u narednom periodu dovesti do značajne korekcije zarada. Znatno slabije se kotiraju Crna Gora sa 470, odnosno Makedonija sa 350 evra.
Opšte je mišljenje da ceo region može mnogo bolje ali da su evropske zarade još uvek pojam za bivše republike. Naime, prema najnovijim podacima, Austrijanac mesečno zarađuje 2115 evra, dok su Francuzima nakon porasta zarada, proseci na granici od 2474 evra.
Do kraja godine, prema određenim najavama, treba očekivati rast prosečne plate, naročito u javnom sektoru, koji je ipak posledica preraspodele budžetskog viška, pre nego znatno veće proizvodnje.
K.Č.
