Posetili smo Lazarev kanjon i rešili da tu provedemo noć. Prenosimo vam zanimljive utiske...
Srbija je prepuna neverovatno lepih predela, neotkrivenih pećina, mističnih kanjona i izvanrednih vodopada od kojih zastaje dah. Lazarev kanjon je jedan od njih. Iako nije toliko komercijalno iskorišćen, ovaj kanjon ne zaostaje po lepoti za brojnim drugim popularnim destinacijama u Srbiji.
Ukoliko vas put nanese ka Boru, obavezno posetite ovaj dragulj, jer iskustvo je nezaboravno. Sam kanjon spada je jedan od najlepših kanjona istočne Srbije, a baš iz razloga što nije toliko komercijalizovan, on je zadržao svoje prirodno izdanje i autentičnost. Na put smo se otisnuli u ranim jutarnjim satima, u pravcu ka Boru. Od Beograda je odaljen oko 220 kilometara, a tačna lokacija je kod malenog mesta Zlot, nadomak Bora. Inače, meštani su izuzetno gostoljubivi, a većina je vlaškog porekla, pa vam može biti zanimljiv izgovor stanovništva, koji je s godinama razvio neku mešavinu sopstvenog jezika. Put do kanjona je sasvim solidno označen i neće vam biti preterano teško da ga pronađete. Nas je posebno oduševila činjenica da se na ovom mestu ne nalazi samo kanjon, već i mnoštvo pećina (najpoznatija je svakako Lazareva pećina), potoka i uvala.
Na nekih 20 minuta hoda od Zlota, stiže se pred kanjon i prvi utisci su zaista impresivni. Nije ni čudo što je samo mesto godinama ispisivalo različite legende i mitove. Prateči malenu reku, stižemo pred ulaz u Lazarevu pećinu, koja na našu veliku žalost nije radila, jer je već bilo dosta kasno. Viseći most, koji povezuje dve obale, idealno se uklapa u ceo ambijent, samo moramo upozoriti sa je poneka daska na njemu slomljena, pa veća opreznost nije na odmet. Ulogorili smo se nedaleko od mosta, u blitini starog restorana, koji je nažalost napušten.
Ostatak dana smo odlučili da posvetimo obilasku kanjona, odnosno njegovih najviših delova. Pored pećine, postoji strma staza, koja vodi do vrha kanjona. Uspon je prilično nezgodan, pa vas savetujemo da ponesete dovoljne zalihe vode. Nakon nekih sat vremena uspona, stižemo do vidikovca, koji je u najmanju ruku veličanstven. pruža se pogled na ceo kanjon i njegovo okruženje. Sam vidikovac, služio je kao osmatračnica hajducima, u borbi sa Turcima. Prema legendi, Turci nikada nisu smeli da uđu u kanjon. Uz mali predah, nastavili smo dalje ka vrhu, uz još strmiju stazu. Opet, oprez nije na odmet i bilo bi poželjno da idete u grupi na ovakvu avanturu.
Kraj puta je označen sa zatvorenom pećinom iz sigurnosnih razloga. Iako postoji dodatna staza do samog vrha kanjona, njega smo ostavili za drugi put, kako je već krenulo da se smrkava. Vratili smo se u kamp, kako bi na vreme založili vatru i sumirali utiske. valja istaći da nema mnogo mesta za podizanje šatora, pa je uglavnom u hladovini, što ujutru predstavlja problem usled hladnoće.
Nedelju ujutru smo rezervisali za obilazak pećine i podnožja kanjona. Prolazak kroz Lazarev kanjon nije naročito zahtevan i može da se pređe za dva sata. Na nekim mestima mora se ići preko većih stena ili spuštati niz strmu padinu, što usporava obilazak. iako nismo naišli na zmije i ostale gmizavce, budite oprezni kod kamenjara. Našu pažnju je privuklo par divokoza, koje zaista deluju slobodno i daju kanjonu posebnu draž. Inače, Lazarev kanjon je kanjon sa najviše poskoka u Srbiji.
U povratku smo obišli i Lazarevu pećinu, koja nam se posebno svidela. Obilazak pećine jedino nije moguć utorkom, a angažovanje vodiča je relativno jeftino. Hteli bi posebno da pohvalimo atručnost i profesionalnost devojke koja nam je bila vodič.
Pećina obiluje savršenim dvoranama, brojnim prirodnim figurama i ostatcima životinja.
Obilazak pećine traje oko 45 minuta, a valja istaći da ima delova koji nisu dostupni turistima, jer se u njoj nalazi najveća kolonija slepih miševa u Srbiji.
Puni utisaka i sa osmehom na licu vraćamo se kući. Ukoliko tražite avanturu i savršeno mesto za odmor, Lazarev kanjon je idealno mesto za vas.
Č.K.
