Uvek sam se radovao novogodišnjim praznicima i begu u toplije krajeve tokom zimskog odmora. Možda su gradske vreve i hladni dani upravo bili razlog zašto sam svake godine u ovo doba putovao na drugi kraj sveta i vraćao se tek kada bi se stišala sva ta praznična euforija…
I dok sam se užurbano pakovao za odlazak na odmor, pri izlasku iz kancelarije privukao me je miris cimeta iz obližnjeg kafića, gde je već sedela ekipa sa posla. Pridružio sam se kolegama u nazdravljanju za nove izazove i avanture, kao i za sve uspehe koje smo ostvarili ove godine. “Za nove pobede, za našeg Viktora!” Odzvanjale su čaše, smeh i muzika, dok smo ispijali kuvano vino, uz kafu i nezaobilaznu Coca-Colu, (bez koje kafu ne mogu da zamislim).
Uh, taj neodoljivi miris cimeta, momentalno me je vratio u decembar 2016. godine, kada sam se sa kolegama spremao za doček Nove godine na ostrvu Šri Lanka, što je bilo nagradno putovanje od naše kompanije. Izabrali smo najbolje vreme za posetu ovom dragulju u Indijskom okeanu, mada nas je čekalo poprilično dugo putovanje avionom. No ipak, naša grupa mladih entuzijasta iz Srbije, ohrabrena avanturama strastvenih moreplovaca, bila je odlučna u nameri da ne propusti priliku i upozna ovo čuveno ostrvo u obliku suze, tako da se odvažila na daleki put u nepoznato.
Našli smo se na drugom kraju sveta, iako nismo imali puno saznanja o Šri Lanki, osim da je poznata kao raj za egzotične životinje, kao i da kiša u tom kraju zna da bude prilično uporna. Iscrpljeni od puta, u grad Kolombo stigli smo u ranu zoru. Bio sam gladan, nervozan, falio mi je topli tuš i mnogo, mnogo sna. Ljudi iz ekipe su se razbežali po aerodromu, a ja sam sledio vodiča u nadi da ćemo što pre doći do hotela. Dok smo se vozili prema odredištu, primetio sam kako je grad neobično živ i u ovo doba dana.
Ogromne luksuzne zgrade, stakleni hoteli i Lankani (kako nazivaju stanovnike) “skockani” po poslednjoj modi, definitivno se nisu uklapali u sliku o džungli koju sam očekivao. Na moje iznenađenje, dočekala me je urbana metropola, koja me je pozivala na zabavu i uživanje. Neobična mešavina budizma, hinduizma i čuvenih kasti na živahnim ulicama, a opet - toliko prećutnog poštovanja koje nisam osetio ni na jednom drugom mestu. Veliki i užurbani grad u cik zore bio je prepun motociklista, automobila, šarenih autobusa i neobičnih malih “tuk-tuk” vozila, koji su pravi virtuozi u uličnoj vožnji. Iako sam u ovaj deo Šri Lanke došao s namerom da se odmorim od puta, ubrzo sam shvatio da je to promašena investicija i da me u nastavku dana čeka obilazak grada, uzbuđenje i jurnjava nalik onoj koju sam zatekao u dolasku.
Pravi zen na Šri Lanki je obećan hedonistima koji vole da uživaju u peščanim plažama, pogledu na tirkizno more ispod palmi i kokosa, a najromantičnija plaža Polhena, koja je favorit i lokalnog stanovništva, nalazi se na jugu. S obzirom da nema velikih talasa, idealna je za ronjenje.
Pettah market je prvo mesto gde sam dobio najbolju priliku da se upoznam sa lepotom raznolikosti Šri Lanke. Bilo mi je simpatično kako sam za sve morao da se cenjkam sa ljubaznim prodavcima koji nisu pristajali da se udaljim od njihove tezge praznih ruku. Ni sam ne znam šta sam sve pronašao i kupio na ovom neobično glasnom mestu. Suveniri, pokloni za najmilije, brdo začina za koje nisam ni znao čemu služe... jednostavno bih prihvatao sve, ne želeći da razočaram ljubazne lokalce. Ostatak dana proveli smo u obilasku Nacionalnog i Memorijalnog muzeja - dve zasebne građevine koje su nam, svaka na svoj način, pomogle da shvatimo važnost kulture Šri Lanke i njen značaj u svetu.
Iako sam veliki ljubitelj divljine, ipak sam tokom boravka na ostrvu uspešno izbegavao sve “bliske susrete” sa najneobičnijim životinjama, ali ono što nikako nisam mogao da zaobiđem bila je poseta plantažama i fabrikama koje su se bavile proizvodnjom čajeva i začina. Ova ostrvska zemlja poznata je po svojim lekovitim biljkama i začinima koji se mogu naći samo na njenoj teritoriji, pa je bilo gotovo nemoguće ne zaviriti u jedan ovakav mirišljavi kutak.
Crni, zeleni ili beli čaj - pitali bi konobari ljubazno, a mi smo prihvatali sve ponude, trudeći se da pronađemo neki koji bi nas asocirao na što poznatiji ukus Balkana. Pirinač, riba i ostali morski plodovi začinjeni ljutim karijem, bogato začinjena hrana i jedinstvena jela puna ukusa pozivala su nas da testiramo nos i nepce na svakom koraku, i u svako doba dana. Povremenu prejaku aromu nekih jela prekidali smo Coca-Colom. I dok su kolege uživale u eksperimentima, ja sam se radije odlučivao za njihov čuveni jackfruit, kao i pol sambol - mali prilog sačinjen od kokosa, čilija i limete koji je pratio gotovo svaki obrok.
Iako smo se na ostrvu našli u ono posebno doba godine kada ljudi širom sveta dočekuju Novu, a ispraćaju staru godinu, ništa u Kolombu nije ukazivalo na novogodišnju atmosferu, izuzev nas, turista koji su užurbano šetali tržnim centrima u nadi da će pronaći idealan poklon za svoje najmilije. Na Šri Lanki se Nova godina dočekuje sredinom aprila, a prvi znaci proleća podsećaju stanovnike da je vreme za niz svečanosti poput plesa uz zvuke tradicionalnih bubnjeva i razne slatke poslastice među kojima su najistaknutiji kolači sa mangom i kokosom.
“Bilo bi lepo vratiti se na Šri Lanku u proleće...”, komentarisao je jedan od kolega, a svi smo se u isti glas složili. Nasmejao sam se i šaljivo ih upitao: “Da li ste za šolju čaja i malo cimeta, ja častim?”. Iako bismo se rado vratili u prestonicu čiji su zaštitni znak čajevi i cimet, shvatili smo da smo bili srećnici koji su danas bogatiji za jedno posebno aromatično iskustvo koje sigurno nećemo zaboraviti.
Tako je i bilo. Jedna sasvim opuštena noć u dalekoj zemlji prošla je u priči, smehu, prepričavanju doživljaja iz svih krajeva sveta i čestitkama koje su nas podsećale da smo neprimetno uplovili u novu godinu. Bilo je nečeg posebnog u toj poslovno-svečanoj noći koja nas je još više zbližila i načinila od nas jedan pobednički tim koji je, uprkos brojnim izazovima, uspeo da opstane i ostane na vrhu. Možda imamo i dalje takav utisak zbog nenametljive atmosfere, a možda i zbog čuvenog pojma “serendipity”, koji je u ovoj zemlji neka vrsta vere u slučajno, ali i apsolutno. Bilo kako bilo, već tada smo duboko u sebi osećali da nas po povratku kući očekuju novi uspesi i nova - čvršća prijateljstva.
Nekad ispadne da su daleke zemlje, putovanja i avanture idealan način da upoznaš najbliže ljude i da sa njima podeliš čaroliju. Uostalom, shvatili smo da nije bitno gde se nalazimo, bitno je da smo zajedno. U tome je magija!
U isto vreme, onako timski, podigli smo čaše i nazdravili prijateljstvu, novim uspesima, novim avanturama, lepim vremenima i zajedničkim trenucima koji tek dolaze! Neki sa koktelima, neki sa Coca-Colom, ali kako kažu, suština je da se nazdravlja sa čovekom!
Ovog 31. decembra se okupljamo zajedno i dočekujemo Novu 2022. godinu sa svojim porodicama, a kićenje jelke smo ostavili kao poseban momenat - svako će doneti svoje fotografije sa omiljenih putovanja, koje će okačiti na jelku umesto ukrasa. Uživaćemo u muzici i zajedničkim uspomenama!
