Da li se sklupčate u uglu, krivite zlu sudbinu i plačete danima, ili čestitate protivniku (pod predpostavkom da ga imate) na pobedi, izvučete pouku i drugi put odigrate bolje?
Usponi i padovi, porazi i pobede, sastavni su deo svačijeg života. Morate biti svesni da ne možete uvek povući najbolji potez i zagarantovati sebi uspeh, ma koliko se trudili. Suočavanje sa porazom međutim nije ni malo jednostavno. Mnogi ga doživljavaju i previše tragično. Misle da im se srušio ceo svet i ne vide kako da nastave dalje. Najradije „bi se pojeli“ i vrlo često okrivljuju druge, iako su svesni svoje uloge odnosno krivice u svemu tome. Nije ni najmanje lako ostati dosledan sebi i ne pokazivati bes, odnosno ne osećati bes kada usledi poraz.
Budući da smo od malih nogu suočeni sa lošim uticajem svuda oko nas u pogledu podnošenja poraza, kao što je gledanje naših omiljenih sportista kako plaču nakon izgubljene fudbalske utakmice ili još gore lome reket nakon izgubljenog meča, teško nam je da poverujemo da je poraz moguće podneti dostojanstveno. Pre svega, potrebno je da sami sebi objasnimo da nam takvi likovi ne trebaju biti uzor, jer pravi timski igrači čestitaju jedni drugima na pobedi, a ne smatraju ličnom uvredom izgubljeni tj „oduzeti“ pehar i ne planiraju „osvetu“, smešeći se usiljeno kroz zube.
Naime, činjenica je da poraz najteže podnose oni koji misle da su najbolji na svetu. Svi ostali su svesni svojih sposobnosti i svojih ograničenja. Ukoliko smatrate da ste nepobedivi, pobedu i nećete dočekati sa prevelikim osmehom na licu, jer se ista dakle podrazumeva, dok će vas poraz potpuno razoružati. Dakle, ako očekujete da će se uvek svet sa vama slagati i „igrati“ vama u korst, u velikoj ste zabludi. Naročito će vam teško pasti ako se pojavi neko ko će vam pokazati na konkretnom primeru, dakle poražavajući vas u onom što vam najbolje ide, kako je istina sasvim drugačija.
Sa druge strane, sasvim je normalno da osećate izvesnu dozu ljutnje nakon poraza, ako ste se već trudili oko nečeg. Međutim, istu nikako ne smete iskaljivati na drugima i dozvoliti da vas ta ljutnja toliko obuzme, da postanete hodajuća “tempirana bomba”. Naime, kada vam se desi da izgubite u nečem pokušajte naći dobar otpusni ventil, kako bi putem istog ispoljili vaša osećanja. Dobro bi bilo da imate vreću za boks ili da makar odete na trčanje. Ništa vas neće toliko umoriti od nekoliko udaraca iz sve snage koje ćete zadati vreći za boks ili par pretrčanih kilometara, nakon kojih ćete i zaboraviti oko čega ste se ljutili.
Takođe, ako ste odavno svesni činjenice da ne podnosite dobro potaz, poželjno bi bilo da kraj sebe imate osobe kojima verujete i koje će vam pomoći da lakše prebrodite tešku situaciju. Treba vam dakle neko ko će znati da vas razuveri kada vas obuzmu osećanja ljubomore, zavisti, ljutnje pa možda čak i mržnje. Nemojte se ustručavati da sa bliskim prijateljem podelite ove misli, jer koliko sutra možda ćete baš vi njemu uzvratiti sličnu uslugu.
Znati podneti poraz je ustvari pobeda. Čestitati protivniku od srca, znaju samo veliki ljudi.
Č.K.
