Bila je to obična subota veče. Pa dobro, i ne tako obična, kad malo bolje razmislim...
Ortak Đole je svratio po mene, a uz put smo pokupili još Vladu i Jelenu, koji su nam rekli da nas vode na najluđu žurku u gradu. Kako je u poslednje vreme popriličan smor u gradu, ovo je žvučalo kao dobro osveženje. Lokacija je bila nešto udaljenija od svih mesta na koja inače izlazimo, ali sam pomislio u sebi „i bolje...nego da svaka budala upada i kvari dobru žurku“.
Konačno smo stigli, i prvi utisak koji sam stekao je da samo mesto izgleda nekako neobično, nisam ni sam mogao da objasnim zašto. Vrata velike kuće su se otvorila i pred nama se ukazao dug hodnik. Vlada i Jelena su se kitotali ispred nas, a Đole i ja smo koračali uredno za njima, ne postavljajući suvišna pitanja, želeći samo da što pre vidmo „kakva je ponuda riba na meniju“.
Čula se muzika, neki strani bit, meni nepoznat, ali je imao dobar ritam. Hodnik se napoko završio i našli smo se u prostoriji koju kao da je neko isprskao crvenom farbom. Svuda oko nas su bili parovi koji su stalali samostalno ili u manjim grupama. Spazio sam izobilje alkohola u ćošku (imam nos za takve stvari) i rešimo sam da ne gubim vreme. Veče je još mlado, a sudeći po nekim facam, očigledno kasnim sa alkoholisanjem.
Pošao sam ka pomenutim ćošku i taman krenuo da posežem za flašom piva kada se ispred mene stvorila ONA, oličenje savršenstva u vidu devojke. Gotovo da sam se zadavio sopstvenim jezikom dok sam pokušavao da objasnim šta sam nameravao. Nasmejala se i pitala sa kim sam došao. Osvrnuo sam se, još uvek smeten, oko sebe i ugledao od ono troje jedino Jelenu. Pokazao sam prstom u njenom pravcu, a ona me je prekinula kada sam krenuo da objašnjavao da mi je to ortakinja koju znam ceo život i da nije moja devojka.
Rekla je da sam baš sladak, uzela čašu sa koktelom, nežno me pomilovala po obrazu i nestala u masi. Stajao sam kao opijen, ni sam ne znam koliko. Trudeći se da povratim snagu u rukama i nogama, te makar uzmem ono pivo s početka. Odjednom se Đole stvorio kraj mene i počeo nešto nepovezano da trtlja. Čuo sam samo „brate, koliko dobrih riba...sve one...žele...“ nisam shvatao šta priča, niti sam se trudio, pokušavao sam da negde u masi izdvojim NJU. Na trenutak mi se učinilo da sam je spazio i potpuno zaboravivši na Đoleta krenuo sam ko omađijan u njenom pravcu.
Prilazio sam pored ljudi, od kojih su me mnogi na moje vidno zaprepašćenje odmeravali od glave do pete i nešto šaputali. Pripisao sam to tome što verovatno izgledam ko ludak što mahnito jurim kroz masu za devojkom koju sam garant izmislio. U prolazu mi se učinilo da sam video dve devojke da se ljube, ali sam to pripisao svojoj fantaziji, jer već posle jednog piva obično krećem da umišljam stvari.
Čudnim spletom daljih okolnosti dok sam pokušavao da ignorišem postojanje ostatka sveta u potrazi za njom, ispred mene se stvorio Đole. Pitao me je da li sam video Jelenu i Vladu, na šta sam samo nezainteresovano klimuo glavom, setivši se Jelene, ali ne znajući šta je sa Vladom. Prokomentarisao se kako je ovo najčudnija žurka na kojoj je bio i kako mu se čini da su svi u paru, što mi se nije svidelo, kada sam pomislio na NJU.
Udaljio sam se par koraka od njega i dalje pogledom tražeći NJU. Ispred mene se tada stvorila stena od čoveka, malo je reći ko od brda odvaljen, ne zna se dal duži il širi. Činilo mi se da me progutao svojom veličinom kada se nadvio nadamnom. Pomislio sam, samo da nisam bacio pogled na njegovu ribu „ne ne nee bože, samo to neee“. Na moje veliko iznenađenje pružio mi je ruku i rekao da se zove Milan. Pomisliš, šta me briga kako se zoveš, sklanjaj mi se s face, ali sam se suzdražo i prožvakao nekako svoje ime.
„Rekla mi je Sanja da te je upoznala i da joj se činiš baš zanimljiv“- dodao je. „SANJA“ znači tako se zove i da moje molitve nisu uslišene, ovo joj je dečko, ova gromada, koja može da me zgazi dok trepneš. Nisam znao šta da odgovorim nakon ovako glupe njegove konstatacije, pa sam mudro ćutao. Sva vesela u delićiu sekunde stvorila se dotična dama kraj nas. Njega je zagrlila i cmoknula ovlaš, konetirajući samnom svo vreme.
Ne nisam poludao, ta predivna devojka je upravo bacala svoju mrežu ka meni dok je bila u zagrljaju drugog. „O bože“ – pomislio sam „šta li su sipali u ono pivo“. Ostavivši njega po strani, prišla mi je, nežno me dotakla po ramenu i prošaptala mi nešto gotovo nerazumljivo. Pohvatao sam samo par ključnih reči „ona, ja...seks...ovde...sada...na sve moguće načine“. Zastala mi je knedla u grlu i zapitao sam se ko je ovde lud!
Šta se dešava i dal ona stvarno hoće da ja potpišem svoju smrtnu kaznu?! Pogledala je preko mog ramena, kao da traži nekog. Upitnim pogledom me je gledala, a ja nisam znao šta hoće. Ko joj više treba, kad ima ovog grdosiju kraj sebe, i mene mučenika koji ne znam ni sam u šta sam zaglavio. Prišao mi je tada Milan i sasvim opušteno rekao da povedem Sanju do separea u uglu. Pomislih „ma i na mars ako treba, samo da se što pre sklonim od tebe“.
Seli smo za separe, a ona nije pogled odvajala od mene. Malo je reći da mi je srce ludački tuklo. Polako mi se približila i stavila svoju ruku na moje koleno. Prebledeo sam. Pogledom sam samo tražio grdosiju i pribojao se njegovog dolaska. Nisam znao kakvu igru igraju, ali mi se nije dopadala. Pitala me je tada da li mi se dopada. Nikad me to ni jedna devojka nije pitala. Pomislih „oličenje si savršenstva, naravno da mi se dopadaš“. Tada se pojavio on, sa flašom šampanjca u rukama i sa 4 čaše.
Ona nije ustakla ni sekund i dalje držeći ruku, ovoga puta malo bliže mojim preponama. Vrtelo mi se u glavi. Seo je kraj nas i upitao me kada ćemo upoznati „moju lepšu polovinu“. Nije mi bilo jasno o čemu priča, pa sam ga samo nastavio gledati belo. Pokazao je u pravcu Jelene, koja je stajala na svega nekoliko koraka dalje od nas, ali je ja do tad nisam skontao.
Shvatio sam tada da misle da smo ja i ona par, pa sam nevešto pokušao da objasnim. Istakao sam kako mi je ona samo drugarica sa kojom sa došao i da ima dečka, da je to moj dobar drug Vlada. Međutim haos je nastao kada sam spomenuo Đoleta, u konstataciji da smo došli zajedno. Kako sam to izgovorio, Sanjina ruka se povukla, a Milan je prekinuo punjenje čaša šampanjcem.
„Ovo nije TAKVA vrsta provoda“! – zagrmeo je. Učinilo mi se (ili ne) nadjačao je svih 20 zvučnika razbacanih po sobi i onaj bit s početka. Gotovo da je prevrnuo sto, ispod kog sam ja pokušavao da se provučem i spasem živu glavu. Jurio je zamnom kroz prostoriju dok sam ja u trku signalizirao ostatku ekipe da je vreme za povlačenje. Sanja je ostala šokirana za separeom, video sam krajičkom oka.
Uleteli smo u auto, gazeći jedni po drugima. Jelena i Vlada su se kikitali ko devojčice, dok smo Đole i ja jedva dolazili do daha. Ispostavilo se da su nas njih dvoje navukli da dođemo na svingersku žurku, na kakvoj sličnoj su oni već bili. Gromada koja nas je jurila bacila je za nama onaj šampanjac koji je odjeknuo ulicom. Kad sam se sabrao shvatio sam da je pomislio da smo Đole i ja par, na šta mi se zgrčilo u stomaku – jer stvarno nije moj tip. Šalu na stranu, dobro smo prošli, a Jeleni i Vladi smo uspešno vratili za ovaj prepad, uništivši im romantično veče nekoliko puta zaredom, dovodeći ekipu od 20 ljudi njima na gajbu.
Kad malo bolje pomislim, bilo je isuviše lepo da bi bilo istinito...
