Obilaskom Bangkoka shvatili smo zašto Tajland nazivaju zemljom slobodnih, ali i zemljom anđela, spektakularnih ostrva, egzotičnih plaža, budizma, magije i avanture.
Novogodišnja palma i doček na tajlandskoj plaži
Novogodišnja palma i doček
na tajlandskoj plaži!
Dok smo koračali po snegu duž okićenih ulica našeg grada, osećali smo da je počela da nas obuzima praznična euforija, kao i sve oko nas…
Iskreno, nisam ljubitelj zime i ne volim gužve koje nastupaju pred doček Nove godine, jer svi nekud žure i trude se da završe što više obaveza, a to mi dodatno stvara nervozu. Jedne godine sam uspešno izbegao prednovogodišnji haos i sa svojom dragom odleteo u toplije krajeve već sredinom decembra. Jelku smo zamenili palmom, a dnevnu sobu smo preselili na pesak sa pogledom na tirkizno more. Tada sam shvatio šta je Leonardo di Kaprio imao na umu kada je u filmu “Plaža”, snimljenom upravo na tajlandskom ostrvu Phi Phi Leh, izjavio “I still believe in paradise” (i dalje verujem da raj postoji).
Raspoloženi i naoružani dobrom energijom, 2018-u smo rezervisali za upoznavanje Istoka! Po sletanju u zemlju slobodnih = Tajland, na čuveni Suvarnabhumi aerodrom, jedina misao nam je bila – gde pojesti nešto dovoljno egzotično, a prijatno za balkanski stomak? Seli smo u Tuk Tuk i upustili se u avanturističku vožnju po Bangkoku, koji nazivaju i Grad Anđela. U potrazi za čuvenom ulicom Kao San, gde nam je obećana odlična hrana, osetili smo veličinu ovog fascinantnog grada, “traffic jam” i na prvu loptu pomalo neprijatne ulične mirise, na koje se vrlo brzo naviknete. Uostalom, sam naziv ove ulice je dosta obećavao. Pratili smo velike redove i gužve – što je bio proveren recept da se upravo na tom mestu nalazi dobra i kvalitetna hrana koju bi obavezno trebalo isprobati. Pred očima mi se stvorila slika nasmejanog uličnog prodavca u Bangkoku, koji mi je nakon 20-tak minuta čekanja, ponudio specijalitet dana – prženi pirinač, supu sa rezancima i manju porciju karija, ili čuveni Pad Thai. Ponuda je zvučala više nego primamljivo, a opet dovoljno poznato da je oberučke prihvatim. Malo sam se dvoumio, ali ipak je pobedio Pad Thai! Čekanje se isplatilo, a mi smo se nakon ručka osvežili egzotičnim voćem, a zatim uputili na čuvene tajlandske masaže kojih ima bukvalno na svakom koraku. To nas je okrepilo nakon dugog leta i dalo nam sasvim dovoljno energije da nastavimo obilazak Bangkoka.
Možda se pojam raja nije baš najbolje slagao sa mirisom aromatičnog ribljeg sosa koji se osećao svuda oko nas, ali smo odlučili da nakon živopisne plutajuće pijace, ostatak dana provedemo u obilasku čuvene Velike palate i hramova, kojih u ovom gradu ima na stotine. Kako je dan odmicao, shvatali smo da će šetnja ogromnim paviljonima ovog nepreglednog prostranstva raskoši, biti nedovoljna za upoznavanje tajlandske kulture, tako da smo se posvetili najvažnijem budističkom hramu u čitavom kraljevstvu – hramu Smaragdnog Bude, uz umirujuće “OM” tonove budističih monaha u narandžastim odorama...
Zanimljivo je bilo primetiti kako je jedna ovakva prestonica, u kojoj je na svakom ćošku i u svakom trenutku evidentan ogroman broj ljudi – što lokalaca, što turista – istovremeno i užurbana i opuštena, jeftina i skupa, tradicionalna i egzotična. Bio sam očaran raznolikošću tajlandskih ulica, izloga, barova, prelepih ženskih lica. Gotovo na svakom uglu sam dobijao pozive da isprobam čari noćnog života, ali sam u startu dobio opomenu od žene: “Viktore, ne igraj se!!!”
Nakon Bangkoka, stigli smo na ostrvo Samui, gde smo planirali da dočekamo Novu 2019. godinu! Upravo takvo jedno anđeosko lice, ljubazna dama po imenu Kannika (“cvet”), na recepciji vile lociranoj na samoj plaži, objasnila nam je da bi za doček bilo dobro izaći koji minut ranije, kako bismo zauzeli što bolje mesto na plaži u novogodišnjoj noći. Ruku na srce, domaćini i nisu bili previše zainteresovani za proslavu standardne Nove godine, jer se njihova tradicionalna budistička nova godina Songkran obeležava u aprilu. To je vodeni festival koji traje sedam dana i najvažniji je praznik u ovoj zemlji. Prskanje vodom i plesanje po mokrim ulicama sa slonovima, ostavili smo za drugu posetu Tajlandu. No, ipak, preduzimljivi i uvek nasmejani Tajlanđani, potrudili su se da našu “plažu iz snova” pretvore u pravu feštu pod vedrim nebom u kojoj je do kasno u noć odzvanjala reč “čok de” što u prevodu znači “srećno”. Nakon zagrljaja, poljubaca i čestitki, zajedno sa ostalim gostima smo upalili lampione, koji su uz pomoć vetra odleteli da nam ispune želje. Nebo puno lampiona, novogodišnja palma, magičan vatromet, a kasnije i vatreni ples sa vatrom u Fisherman selu, ostali su doživljaji koji su nam se duboko urezali u srcu.
I dok smo puni optimizma, na drugom kraju sveta nazdravljali Mekhongom, čuvenim tajlandskim pićem za opuštanje, prišao sam prodavcu na plaži. Zamolio sam ga za pečeni kukuruz sa puterom i za preukusne palačinke od banane, dok je on ljubazno iz pokretnog frižidera izvadio hladnu limenku. Zanimljivo, pomislio sam u sebi, nalazim se u Aziji, na drugom kraju sveta i dočekujem Novu godinu sa dobrom starom Coca-Colom. Da ne zaboravim, imam za vas mali savet – na Tajlandu uvek tražite hladnu Coca-Colu, BEZ LEDA, verujte mi na reč! :)
Sećam se da sam negde pročitao kako je greh posetiti Tajland, a ne probati čuveni Mango lepljivi pirinač, i odlučio sam da se već sledećeg jutra okrepim uz slatkiše i osvežavajući mladi kokos. Sve je lakše kada uživate u senci palme.
Želja za Tajlandom nikad ne prestaje, a ako me pitate šta mislim o njemu, odgovoriću vam potpuno identično kao Leonardo:
“A ja? Ja i dalje verujem da raj postoji. Ali sada barem, znam da to nije neko mesto koje možete pronaći. Jer, zapravo nije vezan za odlazak negde. Raj je osećaj koji imate u jednom trenutku svog života kada ste deo nečega. A ako pronađete taj trenutak... Trajaće večno.”
Iako je Tajland postao deo nas zauvek, pahulje su me vratile u realnost. Da, još uvek se nalazim u hladnom Beogradu, ali se nadam sledećem susretu - možda već sledeće godine. Svakako ću požuriti kući da poručim tajlandsko jelo! I večeras spremam tropski voćni napitak, koji je idealan za intimno veče u dvoje - koktel Thai Sabai (Sabai = opušteno), na moj način. Mekhong rum koji sam doneo sa Tajlanda, spojiću sa Coca-Colom, bosiljkom i limetom. Možda nije isto, ali što bi Tajlanđani rekli “Sem Sem”, dosta liči ! :)
