Obilaskom kvarta Baiše, sagrađenog nakon teškog zemljotresa i cunamija koji je pogodio Lisabon 1755. godine, malo je reći da me je fascinirao ogroman trg Težo i Trijumfalna kapija u ulici Rua Augusta, koja označava ponovno rođenje Lisabona.
Ukus pobede u prazničnom raspoloženju vodi nas u Lisabon
Ukus pobede, u prazničnom
raspoloženju, vodi nas u Lisabon!
“Gooool u 90-om minutu, idemo na Svetsko prvenstvo!!!“, odzvanjale su ovacije svuda u Srbiji, kada sam ponosno sa svojim prijateljima slavio pobedu nad Portugalijom...
Uzbuđenje je trajalo tokom čitave utakmice, dok su se naši hrabro borili i na kraju nadjačali portugalsku reprezentaciju. “Viktore, ovo je tvoja Vitória (pobeda na portugalskom)!”, šaljivo me je zadirkivala ekipa u kafiću, jer sam tokom TV prenosa toliko bodrio naše igrače, kao da sam se nalazio na tribinama stadiona Benfike „La Luž“!
Nakon Mitrovićevog izlaska na teren sa limenkom Coca-Cole, i ja sam otpio par gutljaja da nazdravim. “Saúde!”, uzvikivao sam, slaveći sa društvom, što me je momentalno transportovalo u portugalsku prestonicu i proslavu dočeka te fenomenalne 2015-e, zaista, godine za pamćenje...
U Lisabon, boemski grad u koji se uvek rado vraćam, te godine sam sa prijateljima dospeo krajnje neočekivano. Uostalom, sve je bilo spremno za posetu Španiji, kada smo se unapred radovali tortiljama i sangriji, ali 30. decembra naši planovi su se promenili. Izletele su povoljne karte za Portugal i umesto marijačija, dočekao nas je fado, sangriju je zamenilo portugalsko vino, a proslavu Nove godine umesto u Madridu, dočekali smo u Lisabonu.
Na ulicama ovog veselog portugalskog grada koji se nalazi na ušću reke Težo u Atlantik, koju krasi uvtrđenje Belem iz 16-og veka, vladala je opuštena atmosfera. Na svakom koraku smo sticali nova poznantstva, upoznavali srdačne ljude, dok nas je „vozila“ fantastična energija, naročito u panoramskom obilasku grada iz čuvenih starih crvenih tramvaja Linja da Kolinas.
Sušeni bakalar na ulici, kao i tradicionalna višnjevača pomalo oporog ukusa delovali su kao prilično hrabra kombinacija za stomak prosečnog Balkanca, posebno u momentima vožnje čuvenim Žutim vagonom na liniji 28. koji je u Alfamu (najstariji deo Lisabona) stigao iz San Franciska krajem 19-og veka. Enterijer ovog tramvaja je ostao autentičan, u stilu iz tog perioda, da smo imali utisak da se vozimo u muzejskom eksponatu, uživajući uz fado zvuke koji su dopirali iz uskih kaldrmisanih ulica i sa fascinirajućim pogledom na veselo obojene fasade starih zgrada. Reklama Coca-Cole na tramvaju podsetila me je da se u nastavku ove portugalske novogodišnje avanture ipak držim proverenih ukusa i kolačića „Pasteis de Belem“ koji su savršeno išli uz šolju jake lisabonske kafe.
Ulicama saobraćaju i novi i stari žuti tramvaji, a najatraktivniji prevoz je svakako najstarija lisabonska uspinjača Elevador da Lavra, koja prevozi putnike još od davne 1884. godine, u malenoj strmoj ulici od trga Restauradores.
Liftom Santa Justa, popeli smo se do boemske četvrti Bairro Alto, gde sam se prisetio reči našeg čuvenog Ljube Stanišića, koji je rekao da se u Portugalu oseća kao kod kuće. Čim smo ogladneli, prva stanica nam je bila naravno Ljubin restoran „100 Načina“ (100 Maneiras), koji je proglašen za nabolji restoran na svetu, a od ove godine je postao i nosilac Mišelinove zvezdice. U njegovom restoranu česti gosti su poznate ličnosti, koji su ovde probali burek, a to je i specijalitet koji je postao glavni hit u Lisabonu!
Vesela lica ljudi koji su satima sedeli za stolom, jeli, razgovarali, pili... jednostavno uživali u životu, je slika koja mi se urezala dok sam napuštao Ljubin restoran i uputio se ka čuvenom trgu Rosio, odakle je dopirala muzika, graja i praznična atmosfera. Radosno smo koračali ka crkvi Sao Domingos.
Nakon svih obilazaka, žurno smo otrčali na presvlačenje za večerašnji novogodišnji ritual. Tradicija je naložila – a mi ispunili – da obučemo nešto plavo, i pojedemo 12 zrna suvog grožđa kako bi nam se u narednoj godini ispunilo, ni manje ni više, nego 12 specijalnih želja koje smo morali zamisliti upravo u ponoć! Nimalo težak zadatak za večitog avanturistu koji je, naravno, kao jednu od želja, zamislio da se ponovo vrati u ovaj neverovatan grad. Kada su se poklopile kazaljke na grandioznom satu na trgu, vatromet je obasjao nebo i sa svih strana se čulo "Felicidades, felicidades!" Nakon pregršt poljubaca, čestitki i zagrljaja, nastavili smo provod u Ružičastoj ulici punoj barova, kafića i noćnih klubova, koja je inače, omiljena tačka svih mladih u Lisabonu.
Dok se ne ukaže nova prilika za lisabonske avanture, siguran sam da ću tokom proslave novogodišnjih praznika sa svojim najmilijima, proživeti još jednom ovaj divan grad uz evociranje uspomena, iskrene želje, poljupce i zagrljaje, a najvažnije od svega je da smo zajedno, u tome je magija!
Na putu do kuće, svojoj lepšoj polovini sam napisao da stižem, dok mi je prodavačica pakovala flašu čuvenog portugalskog vina Madere. Možda ove godine nećemo osetiti ukus putovanja, ali ćemo uživati u lisabonskim specijalitetima, uz dobro poznat ukus Coca Cole, koji je uvek čaroban.
A sua saúde! (U vaše zdravlje!)
