Ako na svom telefonu skroluješ kalendar unazad do oktobra 1582, videćeš nešto što izgleda kao ozbiljan bag: datum skače direktno sa 4. oktobra na 15. oktobar…
Deset dana jednostavno ne postoji. I ne — nije do iPhone ili Samsung modela, a nije ni do tebe. Ti dani zaista nikada nisu postojali. U tom periodu ljudi su 4. oktobra otišli na spavanje i probudili se 15. oktobra, kao da je neko preko noći preleteo makazama kroz istoriju. Ali nije se radilo o magiji nego o — kalendaru koji je omanuo.
Naime, svet je pre toga koristio Julijanski kalendar uveden još od Julija Cezara. Problem je bio mali, ali katastrofalan: dodavao je previše prestupnih godina. Zbog te greške prolećna ravnodnevnica se pomerala unazad, i do 16. veka više uopšte nije padala na dan koji je Crkva odredila. A taj dan je od presudne važnosti jer određuje kada pada Uskrs — a ako nešto ne sme da kasni ili žuri, to je Uskrs.
Rešenje je bilo uvođenje novog, Gregorijanskog kalendara, koji i danas koristimo. Da bi se stvari vratile u red, jednostavno je odlučeno da se 10 dana izbriše. Najzgodnije je bilo to uraditi u oktobru, jer tada nije bilo velikih verskih praznika.
Zato današnji kalendari, uključujući i one u telefonima, preskaču tih 10 dana — jer su zaista preskočeni.
A najluđi deo? Ne samo da su dani nestali, već ih svet nije ni istovremeno „brisao“. Neke zemlje su se prebacile tek vekovima kasnije — Aljaska je, recimo, izgubila svoje „fantomske dane“ tek 1867, kada je prešla iz ruskog u američko rukovodstvo.
Tako da — ne, tvoj telefon nije poludeo. Ali istorija jeste, malo.