Evropsko prvenstvo će biti nikad jače, jer ulog je zaista velik - plasman na Olimpijske igre naredne godine...
Po mišljenju brojnih stručnjaka, grupa B, u kojoj se nalazi i Srbija, je opravdano proglašena “grupom smrti”. Imena reprezentacija Srbije, Španije, Italije, Nemačke, Turske se već godinama nalaze u samom vrhu svetske košarke. Jedno je sigurno, ove timove ćemo gledati i u završnici prvenstva.
Reprezentacija Španije, je jedan od najvećih favorite na prvanstvu. Već godinama, njihova čuvena generacija dominira košarkaškim terenima, bez obzira u kakvom se sastavu pojave. Iako im ne igraju takve veličine poput Kalderona, Garbahose, Rubia, Navara i Mark Gasola, ona i dalje poseduje veoma jak tim, željan medalja. Tu je vremešni Pau Gasol, svakako prva zvezda tima. Ipak, najviše će se osetiti odsustvo mlađeg Gasola, koji je izneo najveći teret prethodnog Svetskog prvenstva. Iako ne može da odigra na visokom nivou celu utakmicu, jer godine predstavljaju ozbiljnu prepreku, Gasol je glavna pretnja pod košem.
Najveća prednost Španije jeste uigranost i želja da dokažu da nije njihovo vreme prošlo. Real će dati gro reprezentacije - Rodriges, Ljulj, Fernandes i Rejes već par sezona predstavljaju ubitačan tandem u Evroligi.
Ako izuzmemo sporno prvenstvo, gde su bili domaćini, Turci retko prave dobar rezultat kada igraju u inostranstvu, mada će se sada osećati kao kod kuće zbog brojne turske dijaspore u Nemačkoj. Najavljuje se paklena atmosfera i velika podrška. Najveće ime u selekciji Turske jeste Ersan Iljasova, koji je već sedam sezona važan igrač u Milvoki Baksima. Tu je naturalizovani stranac, Bobi Dikson (Ali Muhamed), omaleni plej koji je sa Karšijakom osvojio titulu i koji će i u Turskoj uzimati mnogo šuteva. Skok bi trebalo da bude velika snaga Turske, pošto je to najveći kvalitet i Erdena i Savaša i Aldemira, mada se nijedan od njih trojice ne može pohvaliti napačkim arsenalom.
Treba istaći da je spoljna linija Turske dosta diskutabilna. Prvi šuter je Melih Mahmutoglu, koji nije baš dobijao redovno šansu u Feneru, iako poseduje solidan šut. jednostavno konkurencija je bila prejaka. Čedi Osman je imao dosta problema sa povredom i ne dolazi skroz spreman.
Domaćin ima velika očekivanja, jer se uzda u svoju najveću zvezdu i veliku prednost domaćeg terena. Mada, ta podrška ostaje pod velikim znakom pitanja, ako se u vidu ima podrška koju će Turska i Srbija imati.
Dirk Novicki je u junu napunio 37 godina i nesporno je da nije više onaj stari, u smislu da ne može baš sam da igra i vuče konce, ali je uprkos tome i dalje ogromna pretnja za sve odbrane – lakoća sa kojom stvara poziciju za šut, pogađa, vodi tim nastavlja da zapanjuje i tera sve iskrene ljubitelje košarke da žele da Dirk igra što duže. Veliku podršku će imati u mladom pleju, Denisu Šruderu, fantastičnom talent, koji odlično povezuje redove Pancera.
Vodećem tandemu biće neophodna podrška i imaće je u nekoliko igrača – uprkos nezadovoljstvu minutažom, centar Tibor Plajs imao je solidnu sezonu u Barseloni, Hajko Šafarcik ume da povuče kada zatreba i da pogađa trojke u nizu. Svakako da će timu nedostajati odlični centar Crvene Zvezde, Majk Cirbes, koji je morao da odustane zbog povrede stopala.
Odavno Azuri nisu imali veći broj kvalitetnih košarkaša. Po prvi put, Italija liči na tim, pravi tim koji je čak kadar da donese medalju kući. Uprkos brojnim problemima sa kolenom, Danilo Galinari i dalje je fantastičan igrač, snažan na prodoru, precizan u šutu za tri poena, a vrlo je koristan i u skoku, pogotovo u evropskoj košarci. Takođe, Marko Belineli ume da pogodi kada se lomi utakmica, a odlični rezultati iz pripremnog perioda daju im za pravo da se nadaju prolazu dalje.
Luiđi Datome nije se najbolje snašao u NBA ligi, sledeće sezone igraće za Fenerbahče, ali to ne oduzima ništa od njegovog kvaliteta – igra pametno i na različite načine ume da ugrozi koš. To nije sve što Italija ima da ponudi – tandem Emporio Armanija Danijel Heket-Alesandro Đentile biće vrlo značajan na spoljnim pozicijama.
Islanđani su apsolutni autsajderi u “grupi smrti” i nemaju šta da traže . Služiće za popravljanje koš razlike i uvežbavanje taktičkih zamisli drugih reprezentacija. Njima je čast što su se plasirali i više od toga zaista ne mogu. Jon Stefanson, bek koji je prošle sezone igrao za Unikahu, jedino je poznato ime široj javnosti i najbolji igrač Islanda. Očekuju dosta i od pleja Trikale Herdura Vilhamsona i Logija Gunarsona, koji su poneli veliki teret u kvalifikacijama.
Kakvo je vaše mišljenje o mogućnostima naše reprezentacije u ovakvoj konkurenciji?
Č.K.
