Taj žamor zna svako ko je ušao u kafanu u petak uveče, ili u kafić u kraju u ponedeljak ujutru, kada se sabiraju utisci nakon burnog sportskog vikenda.
Za jednim stolom vodiće se žustra rasprava o duplom kolu Evrolige i tome da li je Željko Obradović pogrešio sa pojačanjima; za drugim će onaj navijač Arsenala koji je već godinama u “bedaku” glasno pričati da je napokon došla Artetina godina; za trećim će se već gledati unapred, u najveće favorite za Svetsko prvenstvo 2026, dok će se četvrti sećati svih propuštenih šansi srpskog i jugoslovenskog fudbala.
Nečija supruga ili ljubomorna devojka bi to nazvala “beskorisnim znanjem”, ali to ne može da bude dalje od istine: zapravo, lepota poznavanja sporta je mogućnost da se bez previše muke uklopite u svako društvo.
Nije teško zamisliti da između ta dva stola krene dobacivanje, pa merenje ko više zna o sportu, pa ko je uspešniji u klađenju i kako izgleda najbolji nedobitni tiket koji je ikada napravljen, ili koji operator u Srbiji nudi najbolje kvote ili ima najviše bonuse - mada bi odgovor na to sigurno znao onaj u društvu koji prati Legalbet, sajt koji rangira najbolje kladionice u Srbiji.
Zato je sport mnogo više od igre; on je često “društvena valuta” koja vam može pomoći da steknete nova prijateljstva i produbite stara, ili da pronađete zajednički jezik čak i tamo gde ne poznajete nikoga.
Znanje i emocije
Nama muškarcima često spočitavaju da ne umemo da iskazujemo emocije, da smo previše zatvoreni, da ne umemo ni da patimo. To, naravno, nije istina, o čemu će vam posvedočiti svako kome je u svežem pamćenju poraz od “Drim tima” na Olimpijskim igrama u Parizu ili promašeni penal Predraga Mijatovića protiv Holandije.
Istina je da nam je lakše da komuniciramo kroz sport, da ispoljavamo strast zbog nečega što se desilo na terenu ili parketu. Muška prijateljstva se ne grade kroz ispovesti i tračarenja, već kroz zajednička sećanja, a tu sport igra najveću, gotovo ritualnu ulogu.
Kao što se u nekim krugovima vrednuje znanje o vinu, a u drugim o istoriji ili književnosti, tako se u muškom društvu posedovanje sijaset informacija smatra valutom koja ume da otvori i gvozdena vrata. Što više znaš, to ti je “kupovna moć” veća u muškom kolektivu. Što su ti interesovanja šira, a priče o utakmicama na kojima si bio i tiketima koji su ti “prošli” ubedljivije, to će ti i autoritet biti veći.
Još ukoliko to zaista i “unovčiš”, bilo sastavljajući tiket ili na nekom od sve brojnijih pab kvizova koji se organizuju u Beogradu, Novom Sadu i brojnim drugim manjim gradovima u Srbiji, gledaće na tebe drugim očima.
Kako se muškarci zbližavaju
Ali, sport može i da otvori vrata novih društava. Razmislite i sami ko su vam najbolji prijatelji i kako ste se zbližili: ako se vratite u prošlost i začeprkate po sećanjima, shvatićete da su vam prvi razgovori uglavnom bili o navijačkim bojama i o doživljajima sa stadiona. Vrlo se često događa da su najbolji prijatelji sa “suprotnih” strana stadiona, da jednom srce kuca za Zvezdu, a drugome za Partizan, ali je prava retkost da se neko ko je zaluđen za sportom druži sa nekim ko prebacuje kanal kada čuje špicu Lige šampiona.
S te strane, sport ume da bude “ulaznica” za neko novo društvo i neke nove razgovore. Umesto da “obrnete turu” u kafani, možete da se pohvalite znanjem o golovima ili koševima u poslednjoj sekundi; a u svakom muškom “kolektivu” postoji i onaj koji je vrhovni autoritet za taktiku ili sudijske odluke.
Dodatne poene dobija onaj koji ima “insajderske” informacije o transferima ili o početnoj postavi koju sprema trener ili selektor. Tako znanje o sportu postaje mnogo više od trivijalne i prolazne zabave - ono može čak i da bude simbol statusa, makar u tim malim okvirima.
Naučno objašnjenje
Činjenica je da sport sažima sve ono što muškarci nose u sebi: i želju za kolektivom i društvom, ali i takmičarski duh. U sportu se vrednuje rad i rezultati, a on vam pruža i mogućnost da pokažete emocije, čak i one najranjivije. Muškarci ga često koriste kao ventil, bilo da ga igraju ili samo da razgovaraju o njemu.
Sve to prenelo se i na društvene mreže, pa u poslednje vreme imamo pojavu “influensera”, ljudi koje valja pratiti jer poseduju informacije i znanja i ne libe se da ih dele. Umesto ture u kafiću, dovoljno je udariti “lajk”, ali i ovo postaje neka vrsta priznanja.
Naravno, u svemu treba biti umeren. Jedan naučni rad, koji potpisuju Dejna Jang i Lisa Gibs sa Univerziteta u Melburnu, govori upravo o sportu kao o društvenom kapitalu, ali upozorava i da iz tih razgovora ne bi trebalo isključiti manjinske grupe: u sportu, kao i za kafanskim stolom, treba da ima mesta za sve dobronamerne.
I igra i identitet
Sport, a posebno znanje o sportu, predstavlja neku vrstu društvenog koda. On je, na mnogo načina, poslednje utočište muškaraca, način da se gradi poverenje i otvori komunikacija među osobama koje se možda nisu ni poznavale.
Na kraju krajeva, to je i dalje mesto na kojem će neko pomenuti jednu prečku i svi ćemo znati o kom se trenutku tačno radi.
