Praviti predviđanja o budućnosti sigurno nije lako, jer ipak, nije svako Baba Vanga...
Međutim, jedan čovek koji se prilično približio bugarskoj mističarki je britanski pisac naučne fantastike ser Artur Čarls Klark. Tokom svog života, Klark je bio smatran futuristom, pronalazačem, istraživačem podvodnog sveta i televizijskim voditeljem, kao i autorom "2001: Odiseja u svemiru". Ali deo njegovog nasleđa sigurno su i njegova neverovatna predviđanja o budućnosti koja je izneo 1960-ih godina. Šezdeset godina kasnije, jezivo je koliko su mnoga od njih postala stvarnost.
Govoreći u emisiji "Horizon" BBC, u epizodi pod nazivom "Eksplozija znanja", koja je prvobitno emitovana u septembru 1964. godine, Klark je rekao: "Jedina stvar za koju možemo biti sigurni o budućnosti je da će biti apsolutno fantastična, tako da, ako vam ono što sada kažem deluje vrlo razumno, onda ću potpuno omanuti."
Govorio je o gradu budućnosti tokom emitovanja, a zapravo je mislio na prelomnu godinu 2000. O tome kako je predvideo svet 2000. godine, Klark je nastavio: "Ove stvari će omogućiti svet u kojem možemo biti u trenutnom kontaktu jedni s drugima gde god da se nalazimo, gde možemo kontaktirati naše prijatelje bilo gde na Zemlji, čak i ako ne znamo njihovu stvarnu fizičku lokaciju."
Naravno, to se svakako ostvarilo, jer sada možemo kontaktirati bilo koga, bilo gde u svetu putem SMS poruka, telefonskih poziva i društvenih mreža. Klark nije stao na tome sa svojim predviđanjima, dodajući: "Biće moguće - možda samo 50 godina od sada - da čovek vodi svoj posao sa Tahitija ili Balija jednako dobro kao što bi mogao iz Londona. Zapravo, ako se pokaže korisnim, gotovo svaka izvršna veština, bilo koja administrativna veština, čak i bilo koja fizička veština, mogla bi biti nezavisna od distance. Potpuno sam ozbiljan kada sugerišem da bismo jednog dana mogli imati neurohirurge u Edinburgu koji operišu pacijente na Novom Zelandu."
Klark je čak dotakao i temu veštačke inteligencije u emitovanju iz 1964. godine, poznate kao mašinsko učenje u to vreme. "Najinteligentniji stanovnici tog budućeg sveta neće biti ljudi ili majmuni," rekao je futurist. "To će biti mašine. One će početi da misle, i na kraju će potpuno nadmudriti svoje tvorce. Da li je to depresivno? Ne vidim zašto bi bilo. Mi smo zamenili kromanjonce i neandertalce i pretpostavljamo da smo poboljšanje."
Zar to ne zvuči previše poznato?
Klark je zaključio emitovanje govoreći gledaocima da je budućnost 'beskrajno fascinantna' i da, uprkos našim najboljim naporima, 'nikada nećemo moći da je predvidimo'. Klark je preminuo od respiratornih komplikacija i srčane insuficijencije u martu 2008. godine. Imao je 90 godina.
