Zamislite da naiđete na rupu u zemlji koja vredi 1.5 triliona dolara. Ne zlato, ne nafta – već "belo zlato", litijum. Metal koji pokreće Tesle, telefone, a možda i Treći svetski rat.
Naučnici su otkrili najveće poznato nalazište litijuma na planeti, i to ne u Južnoj Americi, već – u SAD. Tačnije, u McDermitt kalderi, između severne Nevade i jugoistočnog Oregona. Ako ovo zvuči poznato – to je zato što je ista vrsta okidača dovela i do ekoloških, političkih i kulturnih sukoba u mnogim zemljama koje su „iznenada postale bogate“.
Koliko vredi? Samo 4% američkog duga
Procene govore da bi iskopavanje ovog nalazišta donelo 1.5 triliona dolara, što je, da se ne zavaravamo, sitnica u odnosu na američki dug od 36 triliona – ali ipak impresivna cifra. Dovoljna da pokrene ekonomiju, lokalne zajednice... i potencijalno uništi sve što ih čini posebnim.
U zemljištu se, prema analizi, nalazi do 40 miliona metričkih tona litijuma. Dovoljno da pokrije baterijske potrebe za 600 miliona Tesli.
McDermitt kaldera – da, to je izumrli supervulkan star 16 miliona godina – izgleda bezopasno. Ali unutar nje krije se sukob vredan svakog triliona: ekonomija protiv ekologije. Na strani Nevade, iskopavanje je već krenulo. Na strani Oregona – borba tek počinje.
Lokalne vlasti žele „da se sve uradi na oregonski način – sa odgovornošću i pravednom raspodelom koristi.“ Ekolozi upozoravaju da će rudarenje uništiti stanište sage-grouse ptica, koje su ionako na rubu izumiranja.
Indijanska plemena, koja na toj zemlji obavljaju svete ceremonije, smatraju da bi rudnik bio direktan napad na njihov identitet i kulturu.
Ali, svet želi baterije. Brže nego ikad.
Litijum je ključan za „zelenu tranziciju“. Bez njega nema električnih automobila, obnovljivih izvora energije, naprednih tehnologija. Ali – po koju cenu?
I dok jedni vide litijum kao spas planete, drugi ga vide kao novo lice starog problema – eksploataciju u ime profita.
Pitanje nije samo da li treba kopati – već ko plaća cenu toga. U igri su geopolitika, ekologija, korporacije, kulturno nasleđe i sve ono što retko ulazi u Excel tabele kada se računa „profit“.
Jer možda možemo da vozimo električne automobile i čistimo atmosferu – ali ako u tom procesu pregazimo zajednice, prirodu i istoriju, koga tačno spašavamo?
