Zamislite scenu: doktor sedi, zna da komarci prenose žutu groznicu, ali nema „tvrd“ dokaz…
Pa šta radi? Umesto da traži laboratoriju ili laboratorijskog miša, on pusti komarca da ga ujede. I – pogađate – umre. Ali, to nije bio bilo koji doktor, nego Džesi Vilijam Lizer, američki lekar koji je bukvalno žrtvovao sopstveni život da bi pokazao svetu da su male krvopije glavni prenosioci jedne od najsmrtonosnijih bolesti tog vremena.
Godina je 1900. i ljudi su još uvek nagađali šta širi žutu groznicu. Simptomi su bili horor film sami po sebi – drhtavica, visoka temperatura, povraćanje crne sluzi (!), otkazivanje jetre i bubrega, žutilo očiju. Tada je Lizer odlučio da testira teoriju Kubanca Karlosa Finlaja – da komarci prenose bolest.
Kako? Prosto: pustio je zaraženog komarca da ga ugrize. Heroj ili ludak? Sudite sami. Dve nedelje kasnije, telo mu je otkazalo, a on postao – dokaz.
Zvanična verzija tada je bila da je doktor „slučajno“ zaražen. Tek 1947. otkriveno je u njegovim beleškama da je sve uradio namerno. Da nije bilo njegove žrtve, možda bi još godinama lutali u potrazi za odgovorom. Na kraju, upravo njegovo „samoubistvo eksperimentom“ otvorilo je put do čuvene vakcine iz 1937. godine.
Možemo danas da se divimo, ali i da se zapitamo: da li je zaista moralo tako? Lizer je pokazao neverovatnu posvećenost, ali i totalno odsustvo instinkta samoodržanja. Danas bi ga verovatno ismevali na društvenim mrežama, a Twitter bi brujao: „Brate, čuo si za laboratorijske pacove?“
Ali jedno mu se mora priznati – zahvaljujući njegovom očajničkom gestu, nauka je dobila najdragoceniji dokaz: da komarci nisu samo dosadni insekti, već i smrtonosni prenosioci bolesti.
