Voda, konzerve, lekovi, baterijska lampa, radio, powerbank i nešto gotovine. Sve veći broj evropskih država savetuje građanima da kod kuće imaju dovoljno osnovnih zaliha da najmanje 72 sata mogu da funkcionišu bez prodavnice, struje ili pomoći sa strane. Razlog nije samo mogućnost rata. Na listi scenarija nalaze se sajber napadi, veliki nestanci električne energije, ekstremne vremenske prilike, prekidi komunikacija i druge krize koje preko noći mogu normalan život da pretvore u ozbiljan problem.
Ako ste poslednjih godina gledali prepere kako pune podrume konzervama, agregatima i kanisterima vode i mislili da preteruju, stvari su postale malo komplikovanije.
Evropska komisija sada zvanično želi da stanovništvo Evropske unije bude sposobno da najmanje 72 sata funkcioniše samostalno u slučaju velike krize. To je deo EU Preparedness Union Strategy, odnosno šire strategije pripremljenosti koja obuhvata geopolitičke sukobe, sajber pretnje, klimatske promene, prirodne katastrofe i probleme sa kritičnom infrastrukturom.
Drugim rečima, poruka nije: „Rat počinje u četvrtak, kupite pasulj.“
Ideja je da domaćinstvo može nekoliko dana da funkcioniše ako nestanu struja, voda, internet ili mobilna mreža, ako kartice prestanu da rade ili ako prodavnice i snabdevanje privremeno postanu nedostupni.
A neke evropske zemlje već daju veoma konkretna uputstva.
Poljska, na primer, preporučuje da domaćinstva imaju zalihe za najmanje tri dana. Na zvaničnoj listi nalaze se najmanje tri litra vode po osobi dnevno i hrana spremna za konzumiranje.
Za četvoročlanu porodicu to znači najmanje 36 litara vode samo za prva tri dana.
A voda je tek početak.
Poljske smernice navode i lekove koje članovi domaćinstva redovno koriste, osnovnu prvu pomoć, sredstva za higijenu, toalet-papir, vlažne maramice, dezinfekciona sredstva, kese za smeće, ćebad, vreće za spavanje i toplu odeću.
Posebno zanimljiv deo liste odnosi se na ono što se događa kada utičnica prestane da bude korisna.
Preporučuju se baterijska lampa, dodatne baterije, radio koji radi na baterije ili ručno okretanje, napunjen telefon, punjač, powerbank i odgovarajući kablovi.
Tu je i nešto što smo gotovo zaboravili otkako telefonom plaćamo i kafu od 200 dinara – gotovina.
Razlog je jednostavan. Veliki nestanak električne energije može istovremeno da onesposobi internet, mobilnu mrežu, bankomate i elektronsko plaćanje. Poljske smernice zato preporučuju gotovinu u različitim apoenima.
Sličnu logiku prati Francuska, čije zvanične smernice građanima preporučuju da unapred pripreme komplet za hitne situacije i drže ga na lako dostupnom mestu. Francuske vlasti takođe savetuju da se njegov sadržaj proverava dva puta godišnje, posebno rokovi trajanja hrane i lekova i stanje baterija.
Izvorne smernice iz evropskih država pokazuju i da nisu svi postavili istu granicu.
Dok se evropska strategija fokusira na minimum od 72 sata, pojedine zemlje tradicionalno imaju ambicioznije modele civilne spremnosti. Ideja je svuda približno ista: prvih nekoliko dana velike krize stanovništvo koje može da se snađe samostalno ostavlja službama više prostora da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.
I tu dolazimo do najvažnijeg pitanja.
Šta bi prosečno domaćinstvo zapravo trebalo da ima?
Ako spojimo zajedničke elemente evropskih preporuka, osnovni paket uopšte ne izgleda kao oprema za kraj sveta.
Potrebni su voda i trajna hrana koju možete jesti bez komplikovane pripreme. Lekovi koje redovno koristite i osnovna prva pomoć. Baterijska lampa i rezervne baterije. Napunjeni powerbank. Radio koji ne zavisi od interneta. Osnovna sredstva za higijenu. Topla odeća i ćebad. Nešto gotovine.
I, što je prilično važno, fizičke kopije ili lako dostupni podaci o važnim dokumentima i kontaktima.
Poljske smernice idu još dalje i savetuju porodicama da unapred naprave plan za krizne situacije: gde će se članovi porodice sastati ako budu razdvojeni, kako će komunicirati i gde se nalazi najbliže mesto za sklanjanje.
Takođe preporučuju unapred pripremljen evakuacioni ranac. Poljski Rządowe Centrum Bezpieczeństwa među osnovnim stvarima za takav ranac navodi dokumente, lekove, vodu, hranu za nekoliko dana, lampu i powerbank.
Zvuči dramatično dok ne zamislite običan veliki nestanak struje.
Telefon vam je na 17 odsto.
Wi-Fi ne radi.
Mobilna mreža je preopterećena.
Karticom ne možete da platite.
Bankomat ne radi.
Prodavnica preko puta jeste otvorena, ali kasa nije.
Voda možda zavisi od pumpi koje takođe zahtevaju električnu energiju.
Odjednom flaše vode, baterijska lampa, radio i 50 ili 100 evra u gotovini više ne izgledaju kao paranoja.
Upravo zbog toga je važno ne svesti evropske preporuke samo na strah od Trećeg svetskog rata.
Bezbednosna situacija u Evropi jeste jedan od razloga zbog kojih države ponovo ozbiljnije govore o civilnoj zaštiti. Poljski zvanični vodič otvoreno obuhvata i vojne pretnje, dok EU među izazovima navodi geopolitičke tenzije i sukobe. Ali isti sistemi pripreme namenjeni su i poplavama, požarima, sajber napadima, sabotažama, ekstremnom vremenu i dugotrajnim prekidima infrastrukture.
To je možda i najrazumniji način da se čitava priča posmatra.
Ne morate da pretvorite podrum u bunker.
Ne morate da kupite 300 konzervi pasulja.
I definitivno ne morate da se probudite jednog jutra, pročitate dramatičan naslov na internetu i potrošite pola plate na opremu za preživljavanje.
Ali nekoliko desetina litara vode, hrana koja može dugo da stoji, osnovni lekovi, baterijska lampa, radio, powerbank i nešto gotovine mogu biti korisni u mnogo realnijim situacijama od svetskog rata.
Evropska komisija zapravo pokušava da normalizuje upravo takvu vrstu pripreme: najmanje 72 sata tokom kojih domaćinstvo može da se snađe bez neposredne spoljne pomoći.
A ako se ništa nikada ne dogodi?
Popićete vodu, pojesti konzerve i koristiti powerbank.
Što je ipak mnogo bolji završetak priče od onog za koji ste ih kupili.
