El Ninjo koji je već dobio nadimke „Super El Ninjo“ i „Godzila“ još nije dostigao vrhunac, a posledice se već osećaju širom planete. Nova mapa pokazuje koji delovi sveta tokom ovakvog fenomena mogu očekivati više kiše, a koji se suočavaju sa povećanim rizikom od suše. Istovremeno, jedna procena upozorava na mnogo ozbiljniji scenario – stotine hiljada dodatnih smrti povezanih sa ekstremnim temperaturama.
El Ninjo je prirodni klimatski fenomen koji nastaje kada površinske vode centralnog i istočnog ekvatorijalnog Pacifika postanu znatno toplije od proseka.
Problem je što zagrevanje tolikog dela okeana ne ostaje samo problem Pacifika.
Menja se cirkulacija atmosfere, a posledice se zatim pojavljuju hiljadama kilometara dalje kroz promene količine padavina, temperature i verovatnoće određenih ekstremnih vremenskih događaja.
Stručnjaci britanskog Met Office navode da je trenutni El Ninjo već premašio prethodne rekorde, iako se njegov vrhunac očekuje tek kasnije tokom godine.
Profesor Adam Skaif, koji vodi dugoročne prognoze u Met Office, rekao je da meteorolozi već mesecima upozoravaju da se razvija događaj bez presedana.
„Činjenica da je već premašio prethodne rekorde, a do vrhunca ima još nekoliko nedelja, pokazuje razmere ovog El Ninja“, naveo je on.
Ipak, ekstremna snaga fenomena ne znači da će svaki deo sveta doživeti istu vrstu vremena.
Mapa International Research Institute for Climate and Society prikazuje tipične promene padavina povezane sa El Ninjom. To nije karta koja može da kaže gde će se određenog dana dogoditi poplava ili suša, već pokazuje regione u kojima El Ninjo istorijski povećava verovatnoću vlažnijih ili sušnijih uslova.
Među područjima koja mogu biti izložena povećanom riziku od suše nalaze se delovi tropskih regiona, južne Afrike i severoistočne Australije. U drugim delovima sveta povećava se verovatnoća obilnih padavina i poplava.
Za severozapad Evrope očekuje se veća verovatnoća vlažnijeg i olujnijeg vremena tokom jeseni i početka zime.
Ali postoji još ozbiljniji deo upozorenja.
Profesor Majkl Grinston, jedan od osnivača Climate Impact Lab pri University of Chicago, učestvovao je u proceni mogućeg uticaja ekstremnih temperatura tokom ovog El Ninjo događaja.
Prema toj projekciji, oko 451.000 dodatnih smrtnih slučajeva moglo bi biti povezano sa ekstremnim temperaturama između jeseni 2026. i februara 2027. godine, dok bi se posledice mogle nastaviti i tokom narednih meseci.
Važno je naglasiti šta taj broj znači.
To nije prognoza da će 451.000 ljudi direktno poginuti u olujama, poplavama ili požarima izazvanim El Ninjom. Reč je o modeliranoj proceni dodatne smrtnosti povezane sa temperaturnim ekstremima tokom snažnog klimatskog događaja.
Među državama za koje se očekuju najveće posledice navode se Nigerija, Indonezija, Brazil, Indija i Sudan, dok se za SAD procenjuje oko 3.500 dodatnih smrtnih slučajeva.
„Broj od 451.000 ljudi toliko je veliki da može da postane samo apstraktna cifra, ali iza njega su roditelji i deca, bake i deke, komšije, ljudi koji odlaze na posao i brinu o porodicama“, upozorio je Grinston.
El Ninjo može imati posledice i tamo gde vremenski ekstremi nisu najdramatičniji.
Suše, poplave i visoke temperature u velikim poljoprivrednim regionima mogu uticati na proizvodnju hrane, prinose i globalne lance snabdevanja. Zato posledice događaja u Pacifiku mogu na kraju da se osete i hiljadama kilometara dalje – uključujući Evropu.
Ipak, mapa El Ninja nije meteorološka kristalna kugla.
Ona pokazuje povećane verovatnoće i tipične obrasce, dok će konkretno vreme u svakoj zemlji zavisiti od čitavog niza atmosferskih faktora.
Jedno je, međutim, već jasno: trenutni El Ninjo nije obična epizoda.
A ako je već oborio rekorde pre nego što je stigao do vrhunca, naredni meseci biće period koji će meteorolozi širom sveta veoma pažljivo pratiti.
