Svet bi naredne godine mogao da se suoči sa jednom od najozbiljnijih klimatskih i zdravstvenih kriza u novijoj istoriji.
Naučnici upozoravaju da bi izuzetno snažan klimatski fenomen Super El Ninjo mogao da izazove ekstremne vrućine, razorne poplave i suše, uz potencijalno stotine hiljada smrtnih slučajeva. Prognoze su toliko zabrinjavajuće da pojedini stručnjaci traže od Svetske zdravstvene organizacije da reaguje pre nego što bude prekasno.
Planetarni epidemiolog Kolin Karlson sa Univerziteta Jejl i njegov kolega Kristofer Kalahan sa Univerziteta Indijana pozvali su Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da razmotri proglašenje međunarodne vanredne situacije u javnom zdravlju zbog klimatskog fenomena koji bi mogao da obeleži period 2026–2027.
Prema procenama istraživača iz laboratorije Climate Impact Lab Univerziteta u Čikagu, ekstremne temperature povezane sa snažnim El Ninjom mogle bi da doprinesu čak 451.000 dodatnih smrtnih slučajeva. Upozorenje postaje još ozbiljnije kada se uzme u obzir mogućnost širenja zaraznih bolesti poput denge i kolere, čiji rizik može da poraste usled promenjenih klimatskih uslova.
Smrtnost uporediva sa pandemijom
Naučnici upozoravaju da bi posledice Super El Ninja mogle da dostignu razmere zdravstvene katastrofe uporedive sa pandemijom.
Za poređenje, procene smrtnosti tokom pandemije svinjskog gripa H1N1 iz 2009. godine kretale su se do približno 575.400 smrtnih slučajeva tokom prve godine. Iako se radi o različitim vrstama zdravstvenih pretnji, stručnjaci smatraju da ovakvo poređenje pokazuje koliko ozbiljne mogu biti posledice ekstremnih klimatskih događaja.
Karlson i Kalahan ističu da se međunarodne zdravstvene vanredne situacije uglavnom proglašavaju zbog zaraznih bolesti, dok ekstremni klimatski fenomeni, uprkos potencijalno ogromnim posledicama, još nisu dobili isti tretman.
Njihov argument je jednostavan: za razliku od dugoročnih klimatskih promena, El Ninjo ima relativno jasno definisan početak i kraj, što omogućava organizovanje međunarodne reakcije i preventivnih mera.
Koje zemlje su najugroženije?
Prema predstavljenim projekcijama, najteže posledice očekuju se u delovima Afrike, Azije i Južne Amerike.
Nigerija bi mogla da bude među najugroženijim državama, sa procenjenih 31.400 dodatnih smrtnih slučajeva, dok se za Sudan predviđa oko 17.500.
Na Filipinima, u Vijetnamu, Tajlandu i Kambodži zajedno, ekstremne temperature mogle bi da doprinesu smrti još 19.400 ljudi, dok se za Indoneziju procenjuje dodatnih 19.300 smrtnih slučajeva.
Indija bi, prema modelima, mogla da zabeleži oko 15.800 dodatnih smrti, a Brazil približno 13.300.
Važno je naglasiti da ovo nisu potvrđeni budući gubici, već statističke projekcije zasnovane na klimatskim i zdravstvenim modelima. Stvarne posledice zavisiće od intenziteta fenomena, lokalnih uslova i sposobnosti država da zaštite stanovništvo.
Šta je zapravo Super El Ninjo?
El Ninjo je prirodni klimatski fenomen koji nastaje kada se površinske vode centralnog i istočnog dela tropskog Tihog okeana zagreju iznad uobičajenih vrednosti.
To zagrevanje utiče na atmosfersku cirkulaciju i može da promeni vremenske prilike širom planete. U pojedinim regionima donosi ekstremne suše i toplotne talase, dok u drugim povećava rizik od obilnih padavina i poplava.
Kada zagrevanje dostigne izuzetno visok intenzitet, fenomen se neformalno naziva Super El Ninjo.
Meteorolog Metju Kapuči objašnjava da će posledice biti posebno izražene u državama koje su snažno povezane sa klimatskim sistemom Pacifika. Istovremeno, pojedini delovi sveta mogli bi da imaju i određene koristi, poput smanjenog rizika od atlantskih uragana.
Problem je u tome što je infrastruktura većine država projektovana prema uobičajenim vremenskim uslovima, a ne prema ekstremima koje ovakvi fenomeni mogu da izazovu.
Da li svetu zaista preti klimatska katastrofa?
Iako prognoze zvuče zastrašujuće, broj od gotovo pola miliona potencijalnih žrtava ne predstavlja izvesnu budućnost. Reč je o proceni rizika, a ne o konačnoj prognozi broja ljudi koji će izgubiti život.
Naučnici upravo zato insistiraju na preventivnom delovanju, uključujući bolje sisteme ranog upozoravanja, zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina i pripremu zdravstvenih službi.
Jer, za razliku od filmskih katastrofa u kojima čovečanstvo ima nekoliko sati da spase planetu, ovde upozorenje stiže unapred.
Ostaje samo pitanje hoće li ga svet shvatiti dovoljno ozbiljno.
