Jedna nemačka vojna poruka iz Drugog svetskog rata odolevala je pokušajima dešifrovanja više od dve decenije. Onda je posao dobio GPT-6 Astra. Oko deset sati kasnije, tajna iz 1941. godine više nije bila tajna. A sadržaj poruke bio je mnogo manje dramatičan od načina na koji je otkriven.
Reč je o nemačkoj vojnoj radio-poruci poznatoj kao MVUEH, poslatoj 10. jula 1941. godine i šifrovanoj čuvenom mašinom Enigma. Poruka je imala samo 82 slova, ali je od 2005. godine odolevala pokušajima stručnjaka da je dešifruju. CryptoCellar navodi da je poruku primila radio-stanica intendantskog odeljenja SS divizije Totenkopf i da je u ratnom dnevniku zavedena kao poruka broj 172.
Karter Lefen dao je GPT-6 Astra prilično otvoren zadatak: da pregleda nerešene Enigma poruke u arhivi CryptoCellar i vidi može li neku od njih da razbije.
AI je sam izabrao MVUEH kao posebno obećavajućeg kandidata.
I tu priča postaje mnogo zanimljivija od običnog „ChatGPT je pogodio šifru“.
Astra je pregledala istorijsku dokumentaciju, upoređivala poruke i primetila potencijalnu vezu sa drugom porukom poslatom istog dana. U njoj se dva puta uzastopno pojavljuje naziv mesta ROSENOW ROSENOW.
Model je pretpostavio da bi isti izraz mogao da se nalazi i u nepročitanoj poruci.
To je postao trag.
Ali umesto da samo nastavi da nagađa, Astra je napravila sopstvene alate za rešavanje problema. Napisala je programe u Python i C++, napravila softversku simulaciju Enigme i alat za kriptoanalizu, a zatim počela sistematski da testira moguće postavke mašine.
Drugim rečima, AI nije dobio Enigmu i rekao: „Odgovor je B.“
Prvo je morao da smisli kako će uopšte da je napadne.
Prema Lefenovim navodima, GPT-6 Astra u Extra High režimu pronašao je rešenje za približno 10 sati, dok je širi proces istraživanja i provere rezultata trajao oko dva dana.
Kada je konačno rekonstruisan ključ, posle 85 godina otvorena je misteriozna nemačka poruka.
A unutra nije bio tajni plan za osvajanje Evrope, lokacija izgubljenog nacističkog zlata niti bilo šta što bi Holivud mogao da pretvori u tri filma.
Suština poruke bila je otprilike: pošaljite pravac marša, nalazim se u Rozenovu i odmah odgovorite radiom.
Osamdeset pet godina misterije zbog nečega što danas praktično zvuči kao: „Gde ste? Pošaljite lokaciju.“
Ipak, sa tehničke strane rezultat je mnogo ozbiljniji nego što sadržaj poruke sugeriše.
Enigma nije bila obična šifra u kojoj jedno slovo jednostavno zamenjuje drugo. Rotorima, njihovim početnim položajima, prstenovima i priključnoj tabli stvaran je ogroman broj mogućih kombinacija, a postavke su menjane. Upravo zbog toga istorijsko razbijanje Enigme predstavlja jedno od najpoznatijih poglavlja kriptoanalize Drugog svetskog rata.
U ovom konkretnom slučaju postojao je dodatni problem.
Kriptoanalitičar Frode Vajerud iz CryptoCellar potvrdio je rezultat i objasnio da se pronađeni ključ razlikovao od drugih poznatih ključeva korišćenih tog dana. Ranije pokušaje dešifrovanja dodatno su komplikovale nejasnoće i moguće greške nastale prilikom prepisivanja originalne poruke.
Važno je ipak razjasniti šta se ovde zapravo dogodilo.
Naslovi poput „AI razbio Enigmu“ mogu da ostave utisak da je GPT upravo rešio problem koji ljudi nisu uspeli da reše tokom Drugog svetskog rata.
Nije.
Saveznički kriptoanalitičari razbijali su Enigma komunikaciju još tokom rata. Ovo je bila jedna konkretna istorijska poruka koja je ostala nerešena nakon što je 2005. objavljena kao kriptoanalitički izazov.
Ali način na koji je rešena jeste ono zbog čega je slučaj zanimljiv.
GPT-6 Astra nije samo analizirao tekst. Pretraživao je arhivske podatke, formirao hipotezu, pronašao potencijalni poznati deo originalne poruke, napisao potreban softver, simulirao Enigmu, testirao različite ključeve i proveravao rezultat. CryptoCellar čak navodi da još proučava zapise sesije kako bi preciznije utvrdio kako je model izveo čitav postupak.
Sam GPT-6 Astra predstavljen je početkom septembra kao OpenAI model namenjen upravo zahtevnim zadacima koji uključuju kompleksno rezonovanje, programiranje, istraživanje i višekoračni rad sa računarom.
Zbog toga možda najzanimljiviji deo ove priče nije činjenica da je AI uspeo da pročita jednu nemačku poruku iz 1941. godine.
Mnogo je zanimljivije što je dobio problem za koji unapred nije imao pripremljen postupak, a zatim napravio sopstvene alate potrebne da dođe do rešenja.
Posle 85 godina konačno znamo šta je pisalo u poruci.
Ispostavilo se da Nemac samo nije znao kuda da ide.
