Da li dete pre polaska u prvi razred mora da zna da čita, piše i računa? Rusija sprema promenu programa za vrtiće koja polazi od sasvim drugačije ideje: predškolsko obrazovanje ne bi trebalo da bude „mala škola“. Umesto forsiranja slova i brojeva, veći naglasak trebalo bi da bude na igri, druženju, čitanju priča, kulturi i tradiciji. Ali naslovi da se slova i brojevi potpuno izbacuju iz vrtića ipak idu nekoliko koraka predaleko.
Rusko Ministarstvo prosvete priprema izmene državnog standarda predškolskog obrazovanja i programa rada vrtića, a ministar prosvete Sergej Kravcov najavio je da bi fokus trebalo više vratiti na ono što je nekada predstavljalo suštinu vrtića – igru, komunikaciju i razvoj deteta.
Prema njegovim rečima, upoznavanje dece sa književnošću, kulturom, običajima i moralnim vrednostima važnije je od pukog „pamćenja slova i brojeva“.
Ideja je da potpuno učenje čitanja i pisanja prvenstveno bude zadatak prvog razreda, dok vrtić ne bi trebalo pretvarati u pripremnu školsku učionicu.
Na prvi pogled to zvuči prilično radikalno.
Generacije roditelja navikle su da se pred polazak u školu proverava zna li dete da napiše svoje ime, prepoznaje slova, broji i možda već pročita poneku jednostavnu reč. U nekim porodicama polazak u prvi razred deteta koje još ne čita može čak da izazove paniku da ono „zaostaje“ za vršnjacima.
Međutim, ruski plan – barem prema onome što je do sada objavljeno – ne znači da će slova i brojevi nestati iz vrtića.
Aktuelni program i dalje predviđa upoznavanje predškolaca sa brojevima, brojanjem do deset i jednostavnim matematičkim zadacima, dok starije grupe imaju pripremu za opismenjavanje, upoznavanje sa slovima i jednostavnim rečima i rečenicama.
Šta će od toga tačno biti promenjeno još nije poznato.
Ministarstvo još nije predstavilo konačan novi standard, pa su tvrdnje da će deci biti „zabranjeno da uče slova“ trenutno mnogo dramatičnije od onoga što je zaista najavljeno.
Suština predloga više liči na pokušaj da se smanji pritisak da dete već u vrtiću mora da radi ono što će svakako početi da uči u školi.
Umesto toga, deo vremena trebalo bi vratiti – detinjstvu.
Rusija već testira programe u kojima predškolci kroz igre, razgovore, čitanje i kreativne aktivnosti uče o prijateljstvu, međusobnoj pomoći, odnosu prema starijima i kulturi zemlje u kojoj žive.
Planira se i jedinstvena lista preporučenih igara i igračaka za vrtiće. Među njima bi trebalo da budu sadržaji koji decu upoznaju sa istorijskim ličnostima, tradicionalnim zanatima, kulturom i ruskim dostignućima.
I upravo tu čitava ideja postaje mnogo osetljivija.
Jedno je četvorogodišnjaku kroz igru pokazati tradicionalne pesme, priče, hranu, zanate ili običaje zemlje u kojoj odrasta.
Nešto sasvim drugo bilo bi pretvoriti predškolsko obrazovanje u ideološku nastavu.
Granica će zato mnogo zavisiti od toga šta će se deci predstavljati i na koji način.
Sa druge strane, osnovna ideja da vrtić ne mora da izgleda kao škola teško da je revolucionarna.
Dete od pet godina ima dovoljno vremena da nauči pravopis, jednačine i istorijske datume. Ono što je mnogo teže nadoknaditi jeste period u kojem kroz igru uči kako da razgovara sa drugom decom, deli, rešava sukobe, bude radoznalo, razvija motoriku i provede nekoliko sati bez ekrana pred licem.
I tu ova ruska rasprava postaje zanimljiva i van Rusije.
Roditelji danas često pokušavaju da dete što ranije nauče svemu – engleskom, čitanju, matematici, sportu, muzici, programiranju – kao da će sa šest godina zakasniti na tržište rada ako već nema sređen LinkedIn profil.
Pripremljeno dete svakako lakše ulazi u školu.
Ali „pripremljeno“ ne mora nužno da znači da sa pet godina čita kao odrasla osoba.
Rusija za sada nije odlučila da deci oduzme slova i brojeve. Pokušava da promeni odnos između formalnog učenja i drugih aktivnosti u vrtiću, a tek kada konačan program bude objavljen biće moguće videti koliko će promena zaista biti velika.
A možda u celoj priči postoji i jedna sasvim razumna ideja: dete će imati narednih najmanje 12 godina da sedi nad knjigom. Možda sa pet ipak može još malo da se igra.
