U mnogim svetskim medijima se često pominje kako se neke zemlje „nalaze među najpametnijima“, ali kada pogledamo podatke vezane za Srbiju — slika je mnogo realnija i prikazuje različite pristupe merenju inteligencije.
Prema jednom velikom online istraživanju koje je obuhvatilo više od milion ljudi širom sveta, prosečan koeficijent inteligencije (IQ) u Srbiji iznosio je 100,86, što je rezultiralo plasmanom Srbije na 18. mesto globalno među 126 zemalja uključenih u analizu. Srbija je time popravila svoj rezultat u odnosu na prethodnu godinu.
Ovaj rezultat je u okvirima prosečnog IQ (oko 90–110) koji se u standardnim psihološkim testovima smatra normalnim i očekivanim rasponom inteligencije za većinu odraslih populacija.
Postoje i drugi online izvori koji daju još veće brojke — ponekad i preko 110 — ali je važno naglasiti da online IQ testovi nisu strogo naučne studije i da njihove brojke mogu biti pristrasne zbog načina prikupljanja uzorka i testa koji se koristi.
Nasuprot tome, pojedine ranije istraživačke procene navodile su da je prosečan IQ u Srbiji niži — oko 89–93 — kada se koriste drugi kriterijumi i uzorci.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih se rezultati razlikuju:
Metodologija testiranja: Neki rezultati dolaze iz standardizovanih i kontrolisanih testova, dok drugi potiču iz online testova koje uradi mali broj ispitanika koji su dobrovoljno pristali.
Uzorkovanje: Ako veliku količinu testova rade ljudi koji su već zainteresovani za online IQ testiranje, to može izaći kao viši prosečan rezultat nego kada bi nasumično testirali celu populaciju.
Različite lestvice: Neke liste koriste drugačije skale i statistička prilagođavanja, što menja poziciju na rang listama.
Zbog toga stručnjaci često upozoravaju da prosečan IQ jedne zemlje nije precizna mera realne inteligencije cele populacije — to je samo indikator baziran na određenim tipovima testova.
Šta ovo znači praktično?
Rezultat od oko 100,86 stavlja Srbiju u okvir prosečnih evropskih zemalja po IQ.
To ne znači da je Srbija „najpametnija zemlja na svetu“ — već da prosečna ocena u testiranju, u okviru ovog istraživanja, nije loša.
IQ testovi mere specifične kognitivne sposobnosti kao što su logika i rešavanje problema, ali ne merenje ukupne kreativnosti, znanja, obrazovanja ili praktičnih veština — koje su isto toliko važne.
Dakle, iako statistika može zvučati impresivno, treba je uzeti sa dozom opreza i razumeti kontekst: radi se o merenju određenog tipa intelektualnih sposobnosti na vrlo specifičan način, a ne o konačnom sudu o nacionalnoj pameti ili sposobnostima.
