Početkom dvadesetog veka, konzumiranje radioaktivnih materijala, ili njihovo mazanje na kožu i zube, doživelo je svoj vrhunac...
01.03.1986. godine, francuski fizičar Henri Bekverel otkrio je radioaktivna svojstva uranijuma, a nedugo zatim, otkrio je iste karakteristike polonijuma, toriuma i radijuma koji emituju radijaciju takođe, sa Marijom Kiri koja je prva uvela termin radioaktivnosti. Pre nego što su naučnici mogli da istraže uticaje zračenja na ljudsko telo, brojni preduzetnici počeli su da prave proizvode od Doramad Radioactive paste za zube, do radioaktivnih kartica namenjenih postavljanju u kutije sa cigaretama, kako bi pojačale njihvu aromu tokom pušenja, istovremeno smanjujući nivoe katrana i nikotina. Naravno, ovo je bila obična bajka i ništa više.
Jedan od ovakvih proizvoda postao je omiljen američkom sportisti i društvenom čoveku Ebenu Bajersu. Bajers je bio čelični magnat i atleta kog je pratila reputacija švalera nakon osvajanja US amaterskog golf šampionata 1906. godine. 1927. godine, ovaj čovek je pao sa kreveta u kupeu voza i povredio ruku, što ga je prema navodima potpuno degradiralo kako u atletskom tako i seksualnom polju.
.jpg)
Njegov doktor prepisao mu je piće poznato kao Radithor za bolove, verovatno zato što je njegov proizvođač Vilijam J.A. Bejlil nudio svim doktorima novac za svaku bocu napitka koju prepišu. Bejersov bol je potpuno nestao, verovatno zbog placebo efekta, što je ipak prepisano Radithor leku, koji je zapravo radijum razređen u određenom procentu vode, što je zapravo kancerogeni klaker. Od tog momenta, ovaj čovek bio je ubeđen u lekovita svojstva ovog pića, preporučivši u pojedinim slučajevima ovaj smrtonosni sok poslovnim partnerima i kolegama, devojkama i ženama, pa čak ih davajući i svojim trkačkim konjima.
U vremenu u kom je živeo, ovaj nesrećni čovek nije mogao znati šta zapravo radi. Regulartorno telo nije bilo ubeđeno u štetne efekte ovakvih proizvoda, toliko da je čak preduzelo i sudski postupak protiv jednog proizvođača jer nije stavio količinu smrtonosnog radioaktivnog materijala koju je obećao.
Nakon par godina konzumiranja radioaktivnog napitka, čovek je, verovatno zbog kancera koji je usledio, počeo da gubi kilažu, dobio konstantne glavobolje, praćene brojnim izgubljenim zubima. Magnat je svom doktoru rekao da je izgubio osećaj i jačinu udarca na terenu, što je najverovatnije ublaženi izraz stanja u kome kosti polako počinju da se raspadaju.
1931. godine, regulatorno telo počelo je da se budi zbog novih nalaza koji zaključuju da je radijacija loša za ljude, zamolivši Bejersa da svedoči na jednom saslušanju. Međutim, ovaj čovek je do tada bio toliko bolestan, da je svoju izjavu morao poslati preko advokata.
.jpg)
U izjavi stoji da je Bejersova cela gornja vilica, sem dva prednja zuba, kao i veći deo mandibule, potpuno uklonjen. Advokat je dalje naglasio da se gotovo celokupan skelet njegovog tela postepeno dezintegriše, što je praćeno fizičkim rupama koje se pojavljuju u lobanji.
Bivši prvak u golfu saznao je da je njegovo stanje nepopravljivo svega nekoliko nedelja pre smrti, sa 51 godinom, do koje mu je preostalo svega šest zuba u glavi i na kraju je sahranjen u olovnom kovčegu. Nakon njegove smrti, brojni drugi doktori, oni pravi, ne oni koji su prepisivali smrtonosne šejkove zbog blagih povreda, svedočili su o svim efektima radijacije, što je ubrzo zaustvilo idiotsku pomamu za radioaktivnim proizvodima, ukinuvši ovaj sektor industrije.
Tvorac ovog pića tvrdio je kako njegov je njegov proizvod sasvim bezbedan, sve do svoje smrti izazvane rakom bešike 1949. godine. Kada su medicinski istraživači eskhumirali njegove ostatke dvadeset godina kasnije, njegove unutrašnje organe radijacija je opustošila, dok je sve ono što je od čoveka preostalo i dalje emitovalo toplotu.
N.Đ.
