U svetu gde se bogatstvo obično meri brojem jahti, privatnih aviona i korporativnih imperija, Bil Gejts je odlučio da ode u potpuno drugom pravcu.
Umesto da postane prvi trilioner u istoriji – što bi mu bez problema pošlo za rukom da je zadržao Microsoft akcije – on je rešio da pokloni gotovo sve što ima. I ne simbolično. Bukvalno: 99% svog bogatstva.
Iza ove odluke ne stoji hir, već plan
Gejts je najavio da će do 2045. potrošiti preko 200 milijardi dolara, uglavnom kroz Fondaciju Bil i Melinda Gejts, koju planira da u tom trenutku i zatvori. Ne zato što mu je dosadilo da pomaže, već zato što veruje da „ciljevi mogu biti postignuti i ranije, ako se uloži dovoljno – i na vreme.“
Inspiraciju za ovakav potez, kako kaže, pronašao je u eseju Endrua Karnegija iz 19. veka, koji poručuje da bogat čovek koji umre bogat – umire osramoćen. Zato novac ide tamo gde, po njemu, najviše može da promeni stvari: u borbu protiv siromaštva, smrti novorođenčadi, zaraznih bolesti i klimatskih katastrofa.
Iako ova ideja nije nova – već je dao oko 100 milijardi dolara – sada je prvi put precizirao datum kada će sve to stati. I povući se. Bez pompe.
Da je odlučio da ne poklanja ništa, Gejts bi danas verovatno imao više od 1.5 triliona dolara. Bio bi ne samo najbogatiji čovek na svetu – već prvi čovek u istoriji sa ličnim bogatstvom koje premašuje bruto domaći proizvod većine zemalja.
Umesto toga, izabrao je nešto ređe viđeno: da ode tiho, ali da uradi nešto za svet.
Dok se ostatak milijarderskog sveta takmiči ko će pre na Mesec, Bil Gejts odlučuje da, za promenu, ostane na Zemlji – i popravi ono što još može da se spasi. Možda zato što zna da svet ne treba još jedan raketni start-up. Treba mu neko dovoljno lud – ili dovoljno pametan – da novac ne ostavi sebi.
