Najnovija naučna istraživanja donose neke loše vesti za čovečanstvo, jer izgleda da je Antarktik u velikoj nevolji...
Konkretno, ogroman vrtlog okeanske vode koji okružuje kontinent postaje brži i opasniji. Njegov vrtložni volumen je više od 100 puta veći od svih reka na svetu zajedno, ali šta bi moglo biti uzrok tome? Još jednom, krivica je naša, jer su klimatske promene uzrok svega ovoga.
Prema novoj studiji koja je prikupila i analizirala ponašanje antarktičkog okeanskog vrtloga u poslednjih 5,3 miliona godina, korišćeni su sedimentni jezgra (specifične vrste stena) uzeti iz najgrubljih i najudaljenijih vodenih tela na Zemlji kako bi se došlo do ovog zaključka. Vrtlog je takođe poznat kao Antarktička cirkumpolarna struja (ACC) i usporava se u hladnijim periodima, kao što su bilo koje Ledeno doba, i počinje da se ubrzava u toplijim periodima, kao što je onaj u kojem se sada nalazimo - zahvaljujući globalnom zagrevanju.
Prema naučnicima sa Univerziteta Kolumbija, u zajednici vlada strah da će nastavak povećanja brzine vrtloga doprineti povećanju globalnog nivoa mora kako se led Antarktika topi - slično kao kada se ledene kocke tope u piću kada se meša. Dr. Žizela Vinkler iz Lamont-Doherty opservatorijuma, koautor ove nove istraživačke studije, izjavila je: "Ovo je najmoćnija i najbrža struja na planeti. Može se reći da je najvažnija struja Zemljinog klimatskog sistema." Ona je takođe dodala da ova nova otkrića matematički povezuju antarktički led sa brzinom toka ACC.
Dr. Vinkler je to opisala kao 'scenario' koji 'danas posmatramo pod globalnim zagrevanjem'. Zbog zapadnih vetrova, ACC rotira u smeru kazaljke na satu oko Antarktika prosečnom brzinom od 2,5 milje na sat, prenoseći oko šest milijardi kubnih stopa vode po sekundi. Takođe se veruje da su uslovi koji su stvorili ovaj vrtlog počeli kada se Antarktik odvojio od Australije pre 34 miliona godina, kada su se tektonske ploče Zemlje znatno pomerile.
Ali, veruje se da je trenutni trend počeo samo pre oko 12-14 miliona godina. Druga studija u kojoj je učestvovalo 40 naučnika iz 12 zemalja objavljena je u Nature, a neki od njih su bili na brodu za bušenje koji je trebao da prikupi sedimentne uzorke sa dna okeana. Istraživački brod je krenuo na dvomesečno putovanje kroz ledeno hladnoću i tamu južne hemisfere zime. Putovanje je trajalo od maja do jula 2019. godine, blizu Point Nemo - najudaljenijeg mesta na zemlji i najdaljeg od bilo koje druge kopnene mase.
Talasi visoki preko 60 stopa pretili su brodu i njegovoj posadi, ali su na kraju uspeli da dobiju svoje sedimentne uzorke za studiju. Nove rendgenske tehnike omogućile su naučnicima da analiziraju promene veličine čestica pronađenih u ovim sedimentnim uzorcima. Manje čestice su se činile da se talože više tokom perioda sporije struje, dok su veće čestice imale dovoljno težine da padnu na dno okeana tokom povećanja struja ACC.
Studija je otkrila da je nekoliko era promena brzine ACC odgovaralo poznatim drastičnim promenama u ukupnoj klimi Zemlje. Ovi novi podaci su zatim upoređeni sa prethodnim studijama poznatog Zapadnog antarktičkog ledenog štita, dodatno dokazujući da periodi brzog toka ACC-a odgovaraju vremenima kada je led južnog kontinenta smanjen.
Dr. Frenk Lami, iz Nemačkog Alfred Wegener Instituta, i glavni autor studije, objasnio je: "Ovaj gubitak leda može se pripisati povećanom prenosu toplote na jug. Jači ACC znači da više tople, duboke vode dostiže ivicu ledenog šelfa Antarktika," zaključio je.
