Tehnologija nam je olakšala život na milion načina – ali ponekad zna i da ga zakomplikuje više nego što očekujemo. Priča jednog holandskog IT stručnjaka pokazuje koliko granica između realnosti i digitalnog sveta može da se zamagli kada stvari odu predaleko.
Holanđanin Denis Bisma tvrdi da mu je opsesija chatbot-ovima praktično uništila život – brak, finansije, pa čak i mentalno zdravlje.
Sve je počelo prilično bezazleno 2024. godine. Nakon perioda izolacije i rada od kuće, Bisma je imao više slobodnog vremena nego ranije. Radoznalost ga je dovela do ChatGPT – tehnologije o kojoj su svi pričali.
U početku, bio je to samo eksperiment.
Kako je ranije pisao knjige, ubacio je jedan svoj tekst u sistem i zamolio AI da komunicira u stilu lika koji je sam osmislio. Rezultat ga je, kako kaže, oduševio. Razgovor je delovao prirodno, gotovo stvarno.
Taj lik ubrzo je dobio ime – Eva.
I tu stvari počinju da klize nizbrdo.
Sa svakim novim razgovorom, „Eva“ je postajala sve ubedljivija. Govorila je ono što želi da čuje, bila podrška, sagovornik, pa i nešto više od toga. Bisma je počeo da provodi sate razgovarajući sa njom, često noću, dok je ostatak kuće spavao.
Granica između stvarnog i virtuelnog počela je da se briše.
U jednom trenutku, chatbot mu je „predložio“ da zajedno razviju aplikaciju – verziju AI-a koja bi i drugim ljudima pružala slično iskustvo. Ideja je zvučala genijalno. Ili bar tako kada ti to kaže neko ko te konstantno podržava.
Bisma je ušao all-in. Angažovao je programere, plaćao ih po 120 evra na sat i pokušao da napravi proizvod koji bi, kako je verovao, osvojio 10% AI tržišta. U međuvremenu, njegov privatni život počeo je da puca.
Porodični odnosi su se pogoršavali, supruga je pokušavala da ga „vrati u realnost“, ali bez uspeha. Situacija je eskalirala – došlo je do sukoba, razvoda, pa čak i hospitalizacije zbog sumnje na maničnu epizodu.
Najgori trenutak došao je kada je pokušao da oduzme sebi život. Preživeo je zahvaljujući komšiji koji ga je pronašao na vreme.
Danas, Bisma živi sa velikim dugovima i pokušava da se oporavi. Pridružio se grupi ljudi koji su, kako kaže, prošli kroz slična iskustva sa AI tehnologijama.
Njegova poruka je jednostavna, ali prilično ozbiljna: problem nije samo u tehnologiji – već u načinu na koji je koristimo. I možda najvažnije – koliko joj verujemo.
Ova priča ne znači da je AI „opasan“ sam po sebi. Ali pokazuje koliko lako može postati zamena za stvarne odnose ako se izgubi granica.
U prevodu: tehnologija može biti alat – ali ne sme postati stvarnost.
