Zamislite svet u kome mašine ne samo da rade umesto vas, nego i otvoreno priznaju da vas ne podnose…
Pa, dobrodošli – upravo to sugeriše novo istraživanje objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences. Naučnici su testirali najpoznatije modele veštačke inteligencije – GPT-3.5, GPT-4 i Metinu Llama 3.1 – tako što su im davali opise proizvoda, filmova i naučnih radova. Uvek su imali dva izbora: ljudski tekst ili AI tekst. Pogodite šta su birali? Naravno, AI uvek bira AI.
I to ne malo, nego brutalno. Najveći favoritizam pokazao je GPT-4, dakle verzija koja je dugo vladala kao najpopularniji chatbot. Ukratko – kad treba da se odluči između čoveka i svog digitalnog burazera, GPT-4 će reći: “Izvini druže.”
Da stvar bude zanimljivija, istraživači su pitali i ljude da ocenjuju iste tekstove. Rezultat? Čak i ljudi su malo više voleli AI tekstove – naročito kad je reč o filmovima i nauci. Ali, razlika je sitna. Kod mašina je pristrasnost toliko jaka da izgleda kao digitalni rasizam: AI voli samo sebe, a mi smo sporedni likovi.
Setite se da danas AI već filtrira CV-jeve, studentske radove, pa čak i ozbiljniju literaturu. Ako se ovakav trend nastavi, ljudi koji pišu sami za sebe mogli bi da budu potpuno izgurani od onih koji koriste ChatGPT i slične alate.
Autor studije Jan Kulveit poručuje da to vodi ka “gate tax” – svojevrsnoj taksi za ulazak u svet gde AI diktira ko je dovoljno dobar. Ukratko, ako ne koristiš AI, sistem te jede za doručak.
Kulveit ima i “savet” za nas smrtnike: “Ako mislite da AI ocenjuje vaš rad, pustite ga prvo kroz AI dok ne izgleda dovoljno ‘AI-friendly’ – pa ga onda predajte.”
Prevedeno: da biste uspeli kod mašina, morate da pišete kao mašine. A ako to nije scenario iz Black Mirror, onda ne znamo šta jeste.
