Fun - Zanimljivosti

Černobilj se ponovo zagreva i niko ne zna zašto

Tokom poslednjih pet godina senzor koji meri neutronske emisije duboko unutar ruševina černobiljske nuklearne elektrane zabeležio je konstantno povećanje aktivnosti…

Brojke povećanja možda ne znače ništa, one možda čak padnu nazad ponovo tokom vremena, ali naučnici ovoga puta nisu spremni da prihvataju bilo kakve rizike niti da sve prepuste slučaju, posebno zbog činjenice da srušeni nuklearni reaktor u budućnosti ne može biti otpisan kao krivac, dok ne znaju šta se tačno dešava.

Prema navodima Ričarda Stona iz Science Magazine publikacije, istraživači Instituta za bezbednosne probleme nuklearnih elektrana u Kijevu, još uvek pokušavaju da odrede da li je primećeni porast neutrona nuspojava katastrofe ili je samo oluja u nuklearnoj elektrani.

U nečemu što je ocenjeno kao najgora nuklearna katastrofa u istoriji, četvrti reaktror u Černobilju i njegovom kompleksu doživeo je katastrofalno topljenje krajem aprila 1986. godine, izazvan neočekivanim padom snage tokom glavnog bezbednosnog testa. Rezultirajuće eksplozije kompresovane pare izazvale su širenje radioaktivnog materijala širom Evrope, što je doprinelo brojnim plućnim bolestima i smrtnim slučajevima oko deset hiljada ljudi.

Unutar prostorija i hodnika uništene nuklearke, vrelo uranijumsko gorivo skupljalo se u bazenima pomešanim sa otopljenim legurama cirkonijuma, grafitnim kontrolnim šipkama i otopljenim peskom, stvarajući paklenu lavu koja se na kraju stezala u monolite gorivnog materijala.

Tokom decenija, izotopi uranijuma nastavili su da ispaljuju povremene neutronske zrake iz svojih jezgara. Oni koji bi se zatekli dovoljno blizu drugom izotopu nukleusa rizikuju uznemiravanje njihovog delikatnog balansa, stvarajući još tri neutrona, koji mogu generisati neverovatne količine energije u kratkom vremenskom roku, sa potencijalno eksplozivnim posledicama.

Neutroni izbačeni iz raspadjućeg jezgra uranijumskog atoma uglavnom se kreću previše brzo kako bi bili sa lakoćom uhvaćeni. Sve ovo se menja kada su neutroni primorani da prođu kroz određene medije kao što je voda. Usporeni, oni imaju daleko veću šansu da se zadrže uz nukleus i aktiviraju samouništenje. Sa svim tim na umu, činjenica da fuzioni nivoi značajno skaču unutar monolitnog gorivnog materijala kada je on pokvašen, nije iznenađujuća.

Godinama skrivene ispod ogrome sarkofagne ploče koju možemo smatrati skloništem, ruine četvrtog reaktora ostaju delimično izložene elementima, koji omogućuju jakim padavinama da se uvuku unutar zgužvane mase palog betona i stare mašinerije.

Stručnjaci smatraju da kišnica može rapidno ubrzati fuziju unutar monolitnog gorivnog materijala, uprkos tome što su inžinjeri uspeli da oblože većinu njih neutronski apsorbujućim rastvorom, gadolinijum nitratom. Nešto veća konstrukcija u vidu kupole kompletirana je na licu mesta i putem voznih šina smeštena preko reaktora novembra meseca 2016. godine. Struktura poznata kao New Safe Confinement radi daleko bolji posao u održavanju postrojenja suvim.

Međutim, prostor ispod starog četvrtog reaktora - koji je nekada bio 305/2 soba - i dalje zuji, sa neutronskim emisijama koje se polako, ali značajno povećavaju od kada je kupola postavljena. Šta se tačno dešava, zašto se nuklearka ponovo zagreva i šta će se po tom pitanju uraditi, ostaje da vidimo, posebno kako prostor bude nastavljao da se hladi tokom vremena.

Zbog trenutne pozicije reaktora, ponovno oblaganje gadolinijum III nitratom može predstavljati komplikovan proces, baš kao i približavanje posebnog senzora bliže izvoru neutrona, pored prepreka koje mogu biti glavni razlog ometanja tokom merenja. Za sada, vrlo malo može biti učinjeno i ostaje da se reaktor nadgleda i neutroni mere, u nadi da će se tokom vremena Černobilj ponovo utišati.

N.Đ.

All Rights Reserved. | 2009 - 2021. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group