Šanse da vas pogodi metak? Solidne. Šanse da vas pogodi grom? Moguće. Šanse da vas pogodi komad svemira koji juri 50.000 km/h pravo u glavu? Statistički skoro nula – ali ne baš za svakoga.
Zemlju svakog dana zaspe oko 44 tone meteorskog materijala, ali skoro sve izgori u atmosferi. Samo sitni delovi uspeju da padnu na površinu. Šansa da se to desi baš pored vas? Minimalna. Šansa da vas pogodi direktno? Gotovo nemoguća.
Ali 1888. godine, u mestu Sulaymaniyah (današnji Irak), sreća je zakazala. Dokumenta iz osmanskih arhiva svedoče da su meteoriti “padali kao kiša” skoro deset minuta. Rezultat: jedan čovek mrtav, drugi paralizovan. Ako to nije definicija lošeg dana, ne znamo šta jeste.
Istraživači su pre par godina preveli pisma lokalnih vlasti pisana starim osmansko-turskim jezikom. U njima se detaljno opisuje događaj: jarko svetlo, dim, kiša kamenja – i čovek koji je imao tu nesreću da se nađe na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme, na pogrešnoj planeti.
Za naučnike, ovo je prvi dokumentovani slučaj smrti izazvane meteorom. Za nas ostale – najgori horoskop ikad.
Najpoznatiji “sudar čoveka i svemira” bio je 1954. kada je En Hodžis u Alabami preživela udar meteorita veličine grejpfruta koji je probio plafon i pogodio je u kuk. Ona je prošla sa modricom. Lik iz Iraka 1888. nije bio te sreće.
Statistički, imate veće šanse da vas pregazi slon, ugrize kojot ili da stradajte u skoku padobranom nego da vas ubije meteorit. Ali – opet, nula nije. Naučnici čak tvrde da vam je šansa da vas pogodi meteorit veća nego da vas udari grom.
Ako vas brine da će vas pojesti ajkula dok plivate ili da će vas ostaviti devojka zbog lika s boljim autom – setite se ovog čoveka iz 1888. godine. Jer, koliko god vam bilo loše – barem vas nije pogodio kamen iz kosmosa.
