Pre dvanaest godina, Hirotaka Saito iz Japana bio je uspešan biznismen sa svim simbolima statusa – kancelarijom, kućom i crvenim Ferrarijem u garaži...
Ali kada je ekonomska kriza slomila njegovu kompaniju, srušio se i njegov svet. U očaju je doneo odluku da okonča život. I možda bi to i učinio – da se na vratima nije isprečio njegov verni pas.
Dok je Saito u očaju pokušavao da izađe iz kuće, njegov ogromni pas od preko 70 kilograma nije mu dozvoljavao da pređe prag. Svaki put ga je blokirao, lajao i gurao nazad. Posle nekoliko neuspelih pokušaja, čovek je shvatio da se bori protiv nečega većeg od sebe – protiv ljubavi i odanosti koja mu je doslovno spasla život.
“Pas me spasao. Sada je red na mene da posvetim život njima,” kaže Saito.
Bankrotirao, ali živ, Saito je prodao svoj Ferrari – bez trunke žaljenja. Novac je uložio u otvaranje jednog od prvih japanskih azila specijalizovanih za traumatizovane pse – one koji su doživeli nasilje, bili napušteni, pa čak i one koji su ugrizli svoje vlasnike i završili odbačeni na ulici.
Danas, u svojim pedesetim, Hirotaka Saito vodi azil Wansfree, gde brine o preko 40 pasa iz celog Japana. Lično dočekuje svakog novog psa, često oblačeći i tri para rukavica da bi se zaštitio od ugriza. Ali čak ni bolni ugrizi ga ne zaustavljaju. “Oni će prestati da grizu jednog dana. Ja mogu da čekam koliko god treba. Moja osećanja prema njima se ne menjaju.”
Saito ne planira da stane. Uz pomoć svojih vernih pasa Nenejia i Torajira, koji služe kao primer ostalim životinjama, pokrenuo je kampanju da do 2028. godine proširi azil na 300 pasa.
Ljudi širom Japana i sveta dive se njegovoj hrabrosti i nesebičnosti. Jer, kako je jednom napisao Sent-Egziperi: “Odgovorni smo za one koje pripitomimo.”
Hirotaka Saito je to shvatio na najdublji mogući način – i dokazao da prava vrednost nije u Ferrariju, već u spašenom životu koji vam uzvrati pogledom punim poverenja.
