Hladni rat je doneo brojna naučna, vojna, kulturološka i tehnološka nadmetanja između Sovjetskog Saveza i SAD...
Ovo merenje polnog organa krenulo je krađom nacistički naučnika od strane zapada, razvojem u raketnoj i nuklearnoj industriji, preko slanja kornjača na put oko meseca i špijunskih satelita u zemljinu orbitu, svemirskog programa sa psima i ljudima, do razvoja većih - jačih i boljih bombi za masovno uništenje. Međutim, ovo je samo jedan deo onih opšte poznatih stvari, dok su one malo manje poznate i daleko više tajne, definitivno i interesantnije, upravo kao neverovatni sovjetski projekat kopanja najdublje rukom načinjene rupe na planeti.
Poznata kao Koljska ultraduboka bušotina, suludo duboka rupetina smeštena na poluostrvu Kola, u ledenim dubinama Severnozapadne Rusije, nedaleko od granice sa Norveškom. Bušotina je zapravo kreirana od brojnih rupa koje se granaju iz centralne, a najdublja od njih, imena SG-3, proteže se 12.261 metar u dubinu zemljine kore. Uprkos velioj dubini, većoj od dvanaest kilometara, obim ove rupe nije širi od tanjira za ručavanje. Radi poređenja vredi napomenuti da najdublja rupa poseduje veličinu Mont Everesta i planine Fidži kada bismo ih postavili jednu na drugu. Dodatno, ova rupa se nalazi na 11,034 metra ispod nivoa mora.
Amerikanci su zapravo započeli ovu trku ka paklenim jamama planete. Tokom šezdesetih godina, SAD su lansirale projekat Mohole, pokušaj kopanja kroz zemljinu koru radi prikupljanja primeraka materijala na granici između zemljine kore i omotača. Oni su projekat pokušali da izvedu bušeći morsko dno iz broda u blizini Meksičkog Pacifika. Na nesreću, američki projekat je predstavljao kompletan promašaj i zvanično je ugašen nakon što ga je uništilo neslaganje naučnog tima, loše vođenje i problemi sa novcem.
Preko puta, u Rusiji, stvari su išle daleko bolje. Kopanje je startovano 24.05.1970. godine i trajao je sve do 1992. godine, nedugo nakon raspada Sovjetskog Saveza. Međutim, kod Rusa nisu samo političko previranje i novčani faktor doveli projekat kopanja rupe do kraja puta. Sudeći prema BBC Future, bušotina je stopirana kada su temperature na dnu rupe dostigle velikih 180 stepeni, drastično više od onoga što je naučni model predvideo.
Nažalost ova čudesna lokacija sada je potpuno napuštena, sa ruiniranom građevinom upravne zgrade i poklopcem na cevi koja vodi duboko u zemlju. Tokom 2008. godine, Rusija je objavila da planira uništavanje bušotine. Pojedini su spekulisali da je ova rupa već delimično napunjena betonom.
U svojim najboljim danima, ovaj projekat je obezbedio brojne nove naučne detalje svega ispod nas. Pre svega, ruska bušotina otrkila je nepogrešive uvide u geologiju naše planete, prelazeći rastojanje od nekih 1,4 milijarde godina zemljine istorije. Najiznenađujuće od svega bilo je to što duboko kamenje koje su pronašli dolazi obogađeno vodom, što se smatralo potpuno nemogućim zbog toga što je ovaj kamen bio začepljen ispod sloja nepropusnog materijala. Naučnici su takođe otrkili i 14 vrsta fosilizovanih mikroorganizama, da ne pominjemo rezerve zlata, bakra i nikla.
Tokom iskopavanja nastale su i velike količine izmišljenih glasina koje su počele da okružuju ovo mesto. Jedna od najrasprostranjenijih urbanih legendi tvrdi da je kopanje probilo sloj kamenja i otrkilo pećine pakla. Kako bi istražili, naučnici su spustili mikrofon u jamu da bi čuli pakleno zavijanje i ljudske duše dok vrište u agoniji, ali to su svakako bile obične neproverene gluposti. Upravo zbog ovakvih glasina, Koljska ultraduboka bušotina dobila je naziv "ulaz u pakao".
N.Đ.
