Ljudi su veoma interesantna stvorenja za proučavanje, dok ovo ništa menje ne važi kada se radi o seksu i čudnim ritualima i kulturološkim običajima koji ga okružuju...
Nedavna studija objavljena u Journal of Sex Research publikaciji, opširno je proučavala pitanje broja parnera i da li ovakva informacija ima bilo kakvog značaja u našim seksualnim odnosima.
Tokom onlajn eksperimeta koji je uključivao 188 pacijenata, naučnici su navodili ispitanike da stupe u vezu sa nizom različitih hipotetičkih parnera, od kojih su svi varirali po broju seksualnih partnera od nula do šezdeset.
Po pitanju šema za jednu noć, ili veza bez obaveza, optimalni broj bivših bio je između dva i šest, nakon čega je interesovanje polako opadalo sa svakim dodatnim partnerom.
U kratkim vezama, prosečan skor pristajanja za muškarce bio je nešto viši u odnosu na broj koji je bio aktuelan kod žena. Povrh svega, muški deo ispitanika bio je daleko orniji da se upusti u vezu sa devicom, ili nekom ženom sa manjim brojem seksualnih partnera u prošlosti. Bilo kako bilo, ove razlike među polovima bile su toliko male da ih je gotovo nemoguće sa sigurnošću potvrditi.
Kada se radi o dugoročnim vezama, razlike između polova postale su još manje, sa obe strane veoma izričite protiv upuštanja u odnos sa osobama suprotnog pola koje su imale veliki broj seksualnih partnera pre njih.
Optimalni broj seksualnih partnera za dugoročne veze kretao se oko dva ili tri. Nakon toga, svaki dodatni seksualni partner postepeno je degradirao privlačnost određene osobe.
“Efekat broja bivših partnera bio je veoma veliki”, studija je zaključila. “Zbog toga, uvreženo mišljenje o tome da muški promiskuitet može biti tolerisan od strane žena ne pije vodu, jer su oba pola izrazila podjednaku odbojnost i nisu želela da stupe u odnose sa nekim ko poseduje veliki seksualni portfolio.”
Možda se oko svega ovoga diže prevelika fama, baš kao i oko brojnih drugih nebitnih tema u današnjem svetu, ali jedno je istina - sve dok ključ odgovara bravi, ljubavni život je pravi.
N.Đ.
