Naučnici su otkrili signal nalik otkucaju srca koji do nas stiže iz daleke galaksije...
Neobični ponavljajući signal predstavlja eksploziju radio energije koja se na našim sistemima očitava u obrascu koji se može uporediti sa otkucajem srca. Naučnici su objavili svoje otrkiće u Nature magazinu, u okviru zajedničkog istraživanja izvedenog od strane Chime/FRB i MIT naučnika, opisujući signal kao brzi prasak radio talasa koji dolazi iz dubina svemira.
U trajanju od tri sekunde, ovi signali ’otkucaja srca’ nisu najbrži niti su najneobičniji brzi prasak radio talasa iz svemira detektovan do sada, jer oni uglavnom traju po nekoliko milisekundi. Praskovi energije takođe se ponavljaju na svakih 200 milisekundi. Kako je itraživač sa Masačusetskog Instituta za Tehnologiju i odeljenja za astrofiziku i svemirska istraživanja, Daniel Mičili, izjavio: „Ne postoji previše stvari u univerzumu koje emituju striktno periodične signale“.
„Primeri koje mi poznajemo u našoj galaksiji predstavljaju radio pulasare ili magnetare, koji rotiraju i proizvode usmerene emisije nalik svetionicima. Kako za sada smatramo, novi signal može biti magnetar ili pulsar na steroidima“, dodao je Mičili. Nazvan FRB 20191221A, novi signal je definitivno brzi prasak radio talasa sa najvećim trajanjem i najčistijim periodičnim obrascem detektovan do sada.
Za njegov izvor se smatra da se nalazi u galaksiji udaljenoj nekoliko milijardi svetlosnih godina od Zemlje. Međutim, tačan izvor je i dalje nepoznat, iako astronomi smatraju da bi signal mogao biti emitovan od radio pulsara ili magnetara, koji su dva tipa neutronskih zvezda.
Ove zvezde su ekstremno gusta, urušena jezgra velikih zvezda koja se rotiraju neverovatnim brzinama. Sa druge strane, eksperti i dalje ne razumeju u potpunosti ovakve praskove. Naučnici se i dalje nadaju kako će naći nešto više periodičnih signala iz istog izvora, što bi zatim mogli da iskoriste kao astrofizički sat. Na primer, frekfencija radio praskova u kombinaciji sa načinom na koji se oni menjaju i pomeraju u izvoru od Zemlje može biti iskorišćeno kako bi se izmerila brzina po kojoj se univerzum širi.
N.Đ.
