Naučnici su u Brazilu otkrili mrežu masivnih tunela starih hiljadama godina – ali fora je u tome da ih nisu iskopali ljudi.
U južnom delu zemlje, u regionu Rio Grande do Sul, pronađeni su podzemni prolazi visoki i do 1,8 metara, dugački preko 600 metara. Logično bi bilo pomisliti da su ih napravili ljudi, ili da su posledica erozije i nekog geološkog procesa. Ali geolozi kažu – ne, oni su delo životinja.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Science Advances, krivci su – džinovski kopneni lenjivci. Ovi praistorijski rođaci današnjih usporenih lenjivaca nisu bili nimalo „slatki i tromi“. Bili su dugački i do četiri metra, težili kao slonovi i imali masivne kandže kojima su bez problema mogli da buše podzemne hodnike.
Na zidovima tunela i danas su vidljivi tragovi njihovih kandži, što dodatno potvrđuje teoriju. Profesor Hajnrh Teodor Frank, geolog koji ih je prvi istraživao, rekao je da „nema prirodnog procesa na svetu koji stvara tako pravilne hodnike sa ožiljcima od kandži po zidovima“.
Da ne bude zabune – ovi lenjivci nisu visili s grana i žvakali lišće u slow motionu. Naučnici kažu da su imali smrtonosni domet svojih ruku, a oštre kandže bile su oružje koje bi i predatorima zadalo glavobolju. Čak postoje dokazi da su ih ljudi lovili – otkriveni su ljudski otisci stopala koji prate tragove lenjivaca u obrascu tipičnom za zasedu.
Specijalisti ističu: „Lenjivci bi bili zastrašujući plen. Njihove snažne ruke i kandže davale su im prednost u borbi prsa u prsa.“ Ukratko – ko se tada igrao lovca, morao je da bude spreman da mu plen uzvrati udarac.
Ovi hodnici, koje su generacije lenjivaca koristile kao skloništa, menjaju naše razumevanje ledenog doba i odnosa ljudi i životinja u to vreme. Umesto da zamislimo lenjivce kao lenje kućne ljubimce iz crtaća, sada ih moramo videti kao prave „građevince“ praistorije – ogromne, snažne i dovoljno opasne da nateraju lovce da triput razmisle pre nego što im priđu.
