Šon Elis je proveo više od dve decenije proučavajući vukove u divljini i zbog toga je dobio nadimak Čovek vuk...
Šon je bio fasciniran ovim predivnim divljim zverima još od malih nogu, poželevši na kraju da izbliza dobije uvid u njihove životne navike. Upravo zbog toga, on je odučio da ode u Nez Pers nacionalni par u Ajdahu kako bi živeo sa njima. Nakon što je proveo neko vreme sa lokalnim čoporom, on je naučio mnogo više o načinu na koji ove fascinantne životenje funkcionišu i trebalo mu je oko osam meseci kako bi ga vukovi prihvatili kao jednog od svojih. Njegova inicijacija zasnivala se na grickanju kolena, a postajanje članom čopora značilo je da je Elis proveo veći deo svog vremena na četiri noge, kidajući komade sirovog mesa zajedno sa njima.
„Biti deo njihovog čopora samo tokom ovog malog vremenskog perioda, omogućuje vam da vidite stvari koje mnoge ljudi ne vide“, izjavio je Vulfmen za CBS. „Svako vidi stereotipne vukove, ali oni su veličanstveni, pravi simbol divljine. Kada ste sa njima, zapravo se nalazite na poslednjem mestu na planeti na kome ne vladaju ljudi. To je predivno mesto na kome ponekada želite da budete“.
Na pitanje kako je uspeo da pridobije poverenje vukova, Elis je odgovorio: „Za mene to nikada nije bilo lako sa ovim momcima, jer sam konstantno radio na osnovnim potrebama zbog svog nižeg čina koji sam imao u čoporu i svakoga dana sam morao da održavam te potrebe, ne uzimajući ništa zdravo za gotovo. Poštovanje je moralo da postoji. Želeo sam da osete da ja radim posao za njih, imam svoju funkciju, svrhu ukoliko vam je tako lakše“.
Kako Elis tvrdi, sve dok vukovi znaju da niste pretnja po njih, oni vam neće nauditi. Veoma je važno ostati pribran i smiren bez obzira na sve: „Ovi momci su su definitivno u ranim fazama od strane lokalnog stanovništva klasifikovani kao učitelji“, dodao je čovek vuk. „Smatram da je to njihova veza sa nama i da oni i dalje imaju mnogo toga da nam ponude, istovremeno me naučivši mnogo o sebi samom i svetu u kome živimo tokom vremena koje sam proveo sa njima. Možda su mi čak pružili i uvid u to na koji način nam oni mogu pomoći“.
Elis je živeo sa čoporom osamnaest meseci i vremenom mu je postajalo sve teže da nastavi sa životom u okviru svoje vrste.
N.Đ.
