Jedan narod u Aziji se toliko izdvaja od drugih da će vam biti teško da poverujete...
Narod Hunzi pronaći ćete na granici Pakistana i Indije. Poznati po tome što se mogu pohvaliti izuzetno dugim životnim vekom od čak 120 godina. Postali su prava misterija i predmet interesovanja mnogih kultura i naroda širom sveta. Ovaj veoma star narod, duge tradicije i veoma bogate istorije, tvrdi da je upravo način njihovog života, zdrava ishrana i sklad sa prirodom zaslužan za njihovu dugovečnost.
Njihovo stanište nadaleko je poznato kao oaza mladosti, ne samo zbog dugog životnog veka ovog naroda već i zbog mladolikog izgleda njegovih pripadnika i činjenice da su isti veoma retko bolesni. Svojim načinom života, koji se tretira kao približno idealan, Hunzi su uspeli da putem svojih gena na brojne generacije prenesu mladalački gen i postanu prava tajna vredna otkrivanja.
Šta je to zapravo što ovaj narod svakodnevno praktikuje? U čemu je njihova tajna?
Naime, za razliku od mnogih kojima je takvo nešto nezamislivo, Hunzi se uvek kupaju u hladnoj odnosno ledenoj vodi, čak i kada je temperatura napolju ispod 15 stepeni! Tokom leta, pripadnici ovog naroda konzumiraju isključivo sirovo voće i povrće, u zimskim periodu jedu suve kajsije, proklijale žitarice i ovčiji sir. Primetićete da se njihova ishrana ne bazira na nepotrebnoj brzoj hrani koja je glavi uzrok najvećeg broja oboljenja današnjice.
Interesantna je i činjenica da veoma često žene, pripadnice ovog naroda, decu rađaju i sa 65. godina!
Takođe, postoji i period kada Hunzi ništa ne jedu, odnosno kada pročišćavaju svoj organizam. Taj period se naziva „gladno proleće“. Naziv potiče od činjenice što je voće koje inače konzumiraju u tom periodu još uvek nezrelo, pa samim tim njhova ishrana se bazira na soku od suve kajsije. Ceo period se proteže od 2 do 4 meseca, a Hunzi ovu tradiciju vrlo poštuju i smatraju svojim kultom.
Procena je da za razliku od naroda sa zapadnih podneblja, ovaj narod veoma malo proteina unosi na dnevnom nivou, svega 1.933 kalorije, od čega je 50 grama proteina, 36 grama masti i 365 grama ugljenih hidrata. Pre svega umerenost i ne preterivanje u hrani, predstavljaju osnovni putokaz ka dugovečnosti i zdravlju. Izbegavanje štetnih unosa šećera, masti i nepotrebnoh kalorija, doveo je do toga da su Hundzi svoj životni vek udvostručili u pogledu prosečnog životnog veka stanovnika na zapadu.
Činjenica je i da dnevno pređu do 20 km, što ne smatraju većim naporom već laganom šetnjom. Meso u ishrani retko praktikuju, svega jednom do dva puta godišnje i to jagnjetinu i piletinu u manjim količinama. Takođe u odnosu na praksu u zapadnim zemljama, imaju samo 2 obroka dnevno – doručak i ručak, bez međuobroka i večere, u kojoj najveći broj ljudi na planeti bez većeg povoda preteruje.
Priča kaže da je svojevremeno izvesni Said Abdul Modub, godine 1984., pripadnik naroda Hunzi potpuno zaprepastio službenike na londonskom aerodromu, pokazavši im svoj pasoš, sa datumom rođenja 1832. godine. Isti su mislili da je u pitanju sigurno neke štamparska greška, uprkos uveravanjima Saida da je zaista rođen date godine, iako ne izgleda ne približno toliko staro.
Postavivši pred mnoge težak, pa čak i neizvodiv izazov, u smislu dostizanja dugovečnosti jednostavnom promenom načina života odnosno odricanjem od nepotrebnog sa ciljem pročišćenja organizma i postizanja dobrog zdravlja, narod Hunzi kog po zadnjim procenama ima oko 87.000, ostaje misterija i nedokučiva tajna.
K.Č.
