Zaboravi na trku u naoružanju. Nova trka je nuklearna – i vodi se na Mesecu.
Dok mi ovde razbijamo glavu cenom goriva i da li da stavimo čia semenke u smoothie, Kina i Rusija planiraju da do 2035. godine završe nuklearnu bazu van ove planete. Da, dobro si pročitao.
Na konferenciji održanoj 23. aprila, glavni dizajner kineskog lunarnog programa Vu Vejžen otkrio je da Kina planira da do 2035. izgradi funkcionalnu nuklearnu elektranu na Mesecu – zajedno sa Rusijom.
Ova elektrana služila bi za napajanje međunarodne lunarne istraživačke stanice (ILRS) koju razvijaju zajedno. Stanica bi trebalo da bude potpuno operativna i samoodrživa. Pre toga, Kina planira da pošalje svoje prve astronaute na Mesec do 2030.
Osim iskustva iz Hladnog rata, Rusija donosi i ono što Vu naziva "prirodnom prednošću" – tehnologiju nuklearnih pogona u svemiru. Bivši šef Roskosmosa, Jurij Borisov, već je najavio projekat svemirskog “tegljača” – masivne letelice koja uz pomoć nuklearnog reaktora premešta teret po orbiti.
Drugim rečima: Kina ima plan, Rusija ima reaktor. Kombinacija koja bi mogla da pretekne i SAD.
Amerikanci planiraju da 2027. godine pošalju nove astronaute na Mesec – prvi put posle 1972. godine. Ali baza? Nije još ni blizu. Kina je već lansirala robote (seti se misije Čang’e 3), a sada žele i “ljudsku verziju toga” – uz nuklearnu infrastrukturu, naravno.
Prema Royal Museums Greenwich, Mesec sadrži dragocene resurse: metalne okside, silicijum, titanijum i možda čak helijum-3, koji bi mogao da bude gorivo budućnosti. Zato ova lunarna elektrana nije samo pitanje prestiža. To je pitanje dominacije nad sledećim velikim energetskim izvorom.
Ne zna se da li će prva baza na Mesecu imati Wi-Fi, ali zna se da će imati reaktor. I ne zna se da li će tamo prvo biti postavljen naučni instrument – ili zastava.
Ali jedno je sigurno: Kina i Rusija više ne pucaju u zvezde – nego grade temelje direktno na njima.
