Ako si ikada razmišljao o smislu života dok gledaš u plafon u 2 ujutru — imamo dobre vesti.
Naučnici su možda napravili ogroman korak ka odgovoru na pitanje: kako je, dođavola, nastao kompleksan život? Ne govorimo o tome kako je nastao tvoj komšija. Govorimo o biljkama, životinjama, ljudima — svemu što ima više od jedne ćelije i ambicije.
Svi znamo osnovnu priču: Postoje jednostavne ćelije (prokarioti) – bakterije i njihova ekipa, i postoje kompleksne ćelije (eukarioti) – one sa jezgrom, mitohondrijama i celom unutrašnjom “opremom”.
Sve što vidiš golim okom — od hrasta do tebe koji čitaš ovo — napravljeno je od eukariotskih ćelija. Ali kako smo prešli iz “mikroskopske kaše” u nešto što ide u teretanu i plaća porez? Tu je biologija godinama imala veliku zagonetku.
Dugo se verovalo da je jedna drevna arheja (posebna vrsta mikroorganizma) progutala bakteriju. Ta bakterija nije svarena — već je ostala unutra i postala mitohondrija.
Mitohondrija = “elektrana” ćelije. Bez nje, nema energije. Bez energije, nema života kakav znamo. Ta teorija se oslanjala na pretpostavku da su te drevne arheje živele bez kiseonika. Ali nova istraživanja sa Univerziteta u Teksasu kažu: možda smo sve vreme pogrešno disali.
Naučnici su analizirali nove uzorke i genome tzv. Asgard arheja — mikroorganizama koji su najbliži “rođaci” ćelija iz kojih je nastao kompleksan život.
Ispostavilo se da one podnose kiseonik, koriste kiseonik, imaju metaboličke procese slične našima. Drugim rečima — naši mikroskopski preci možda su već “disali” mnogo pre nego što smo mislili. A to menja čitavu priču o tome kako je nastao kompleksan život.
Zašto je ovo velika stvar? Jer ako su naši najraniji ćelijski preci već bili prilagođeni kiseoniku, to znači da se razvoj kompleksnog života možda desio u drugačijem okruženju nego što smo zamišljali.
To je kao da si godinama mislio da si nastao iz mračnog podruma — a ispostavi se da si zapravo evoluirao na obali mora, sa svežim vazduhom.
Šta ovo znači za nas?
Ne, ne znači da ćeš sutra razumeti smisao postojanja. Ali znači da smo korak bliže razumevanju kako je nastala ćelija koja ti sada omogućava da razmišljaš, treniraš, voliš i čitaš tekstove o nastanku života dok odlažeš obaveze. A iskreno? To je prilično fascinantno.
Možda nikada nećemo dobiti jednostavan odgovor na pitanje “kako je sve počelo”. Ali svako novo otkriće pomera granicu između misterije i razumevanja. I negde duboko u tebi — u svakoj tvojoj ćeliji — krije se trag tog prvog velikog biološkog saveza koji je promenio istoriju planete.
Prilično epski, kad razmisliš.
