Kamenje koje je prikupio rover na Marsu poseduje sve sastojke za razvoj života

Potraga za znacima života na Marsu počinje da se isplaćuje i primerci kamenja skupljeni od strane Curiosity rovera deluju kao da poseduju ključne komponente za život kakav poznajemo...

Ovo ne znači da je Curiosity rover naišao na male zelene na ovoj planeti, što bi definitivno bila najveća vest, ali naučnici proučavaju prikupljene primerke mereći njihov sadržaj i ukupan organski ugljenik, koji je ključna komponenta u molekulima života, u marsovskom kamenju po prvi put.

„Ukupni organski ugljenik predstavlja jednu od mera ili indikatora koji nam mogu pomoći da razumemo koliko je materijala dostupno u vidu sirovina za prebiotičku hemiju i potencijalno biologiju“, izjavila je Dženifer Stern iz NASA Centra za svemirske letove Godard. „Pronašli smo najmanje 200 do 273 dela organskog ugljenika prema jednom milionu. Ovo je uporedivo ili čak više od količine koju možemo pronaći u stenama smeštenim na mestima sa niskim stopama života na našoj planeti, nalik delovima Atakama pustinje u Južnoj Americi i više nego što je detektovano u meteoritima koji su stigli sa Marsa.“

Organski ugljenik predstavlja vrstu koja se vezuje za atome vodonika i preduslov za stvaranje organskih molekula, koji su korišćeni i zabeleženi u svim poznatim životnim formama. Međutim, oni takođe mogu biti kreirani i od strane neživih izvora kao što su vulkani ili stići sa meteoritima, za šta zemaljske kolege Marsovog rovera smatraju da ovde može biti slučaj.

Kako NASA ističe, ovo nije prvi put da je ugljenk detektovan na Marsu, ali prethodna merenja su predstavljala samo delić količine koja je pronađena u kamenju. Ovo novo merenje obuhvatilo je ukupnu količinu organskog ugljenika pronađenog u kamenju, što pruža uvid u količinu ugljenika u organskim jedinjenjima.

Uzorsci su prikupljani iz 3,5 milijardi godina stare stene muljnog kamena u formaciji koja se nalazi u krateru Gejl 2014. godine. Rover je istraživao krater od svog sletanja na crvenu planetu 2012. godine i svi dosadašnji dokazi ističu da je u njemu pre oko 3,7 milijardi godina postojalo veliko jezero i život koji, kako nam je poznato na primeru Zemlje, zahteva vodu.

Rover je analizirao primerke upotrebom kiseonika i visoke temperature, kako bi pretvorio organski ugljenik u ugljen-dioksid. Prema količini CO2 koja je detektovana, alati rovera mogu raditi na proračunavanju, ne samo količine organskog ugljenika u primercima, već i tačnog rejtinga izotopa, što pomaže naučnicima na Zemlji da razumeju njegove izvore.

Kako su naučnici zvanično izneli prilikom objava svojih analiza: „U ovom slučaju, izotopno poređenje može biti korišćeno samo kako bi nam otkrilo koji je deo ukupnog ugljenika organske prirode, a koja količina predstavlja mineralni ugljenik“, objasnila je Sternova. „Iako biologija ne može biti kompletno otpisana u ovom slučaju, izotopi ne mogu biti iskorišćeni kako bi se potvrdilo biološko poreklo ovog ugljenika takođe, zbog toga što je opseg preklapanja sa megamatskim, vulkanskim ugljenikom i meteorskim organskim materijalom ogroman, dok je poslednjepomenuta opcija ovde najverovatnije izvor organskog ugljenika“.

Ovo naravno ne znači da će Curiosity rover prestati sa traganjem za životom na komšijskoj planeti, sa Gejl kraterom koji i dalje ostaje najbolja opcija. Pored tekuće vode i organskog ugljenika za koji sada znamo da je tamo prisutan, stene u ovom krateru poseduju i durge elemente koji su ključni za biologiju, uključujući sumpor, azot i kiseonik. „U suštini, ova lokacija bi ponudila savršeno okruženje pogodno za život, ako je on ikada na ovoj planeti bio prisutan“, zaključila je Sternova.

N.Đ.

All Rights Reserved. | 2009 - 2022. Copyright© Mini STUDIO Publishing Group. | Uslovi korišćenja | Developed by Mini STUDIO Publishing Group