Hidrogenske ćelije predstavljaju daleko zeleniji način pokretanja naših vozila, ali one su oduvek bile veoma zahtevne po pitanju troškova...
Danas međutim, stvari polako počinju da se menjaju i putnici u Nemačkoj mogli su da se voze vozovima na hidrogenski pogon po prvi put.
„Naravno, kupovina hidrogenskih vozova daleko je skuplja od dizel modela“, izjvio je Štefan Shrank, projekt menadžer u kompaniji za kreiranje lokomotiva, Alstom, zaduženoj za ovu inovaciju, u intervjuu datom svetskim medijima. „Ali su ujedno daleko jeftiniji tokom korišćenja“, dodao je.
Novi vozovi mogu transportovati putnike duž sto kilometara pruge i poseduju prelazni opseg od 1.000 kilometara sa jednim rezervoarom hidrogena, pri prosečnim brzinama od 140 kilometara na sat. Hemijsko obrazloženje glasi kako hidrogenske ćelije generišu električnu energiju kombinovanjem hidrogena i kiseonika, dok je jedini proizvod ove mešavine voda. Ovo čini ćelije obećavajućim izvorom energije koji proizvodi nulte emisije izduvnih gasova i veoma malo buke.
Iako su ovakve lokomotive i dalje prilično skupe, hidrogenske ćelije imaju velike prednosti naspram baterija. Umesto ponovnog punjenja, na primer, jednostavno je potrebno dopuniti ćelije kao što biste to učinili sa gasnim ili dizel motorima. Zbog toga što je raspored voza veoma predvidljiv, veoma je lako kreirati infrastrukturu za punjenje.
Novo istraživanje pomoći će da se smanje troškovi gorivnih ćelija, dok se ovaj pogonski sistem već koristi u drugim poljima industrije, u automobilima i autobusima. Vozovi su daleko teži, tako da njihovo pokretanje vodonikom umesto dizelom u proseku duplo više smanjuje emisije štetnog ugljenika.
Ukoliko sve prođe dobro sa prva dva voza, brend Alstom se nada da će uskoro novih 12 biti priključeno njegovoj Lower Saxony floti, a uprkos tome što su modeli sa ovakvim pogonom prvi na svetu, oni svakako nisu poslednji.
N.Đ.
