U eri u kojoj holivudski spektakli troše budžete veće od BDP manjih država i i dalje ne uspevaju da naprave dobar dijalog, postoji jedan tihi, sumorni film iz sovjetske 1979. godine koji i danas ima 100% ocenu na Rotten Tomatoes sajtu…
Zove se "Stalker". I ne, ovo nije još jedna urbana legenda. "Stalker" je možda najubistveniji film ikada snimljen. Bukvalno.
Režiser Andreј Tarkovski, genije iza filmova Solaris i Andrej Rubljov, želeo je da u "Stalkeru" prikaže distopijski pejzaž u kojem misteriozna Zona ispunjava najdublje ljudske želje. U potrazi za autentičnom propasti, ekipa je snimala kraj industrijske zone u Estoniji – gde se, ispostaviće se, reka nije srebreno svetlucala, već bila puna otrova iz obližnje hemijske fabrike.
Sedam godina kasnije, Tarkovski je preminuo od raka bronhija. Njegova supruga Larisa – ista dijagnoza. Glavni glumac Anatolij Solonicin – isto. Tonski snimatelj Vladimir Šarun kasnije je izjavio da su „bele pahulje“ u sceni zapravo bile hemijski otpad, a ne filmski efekat. „Pena koja pluta rekom? To je bio otrov. Žene iz ekipe su imale alergijske reakcije, koža im je gorela,“ rekao je.
Naučno nije potvrđeno da su svi umrli zbog tog snimanja. Ali ako tri najbliža člana tima umru od iste retke bolesti... pa, recimo da ni Netflix ne bi smeo da snimi tako očigledan scenario.
A kakav je zapravo film? Remek-delo. Sporo, hipnotišuće, filozofsko. U "Stalkeru", nema eksplozija, ali ima eksplozija u glavi. Kamera se kreće kao misao – sporo, ali nemilosrdno. Sve je metafora. I sve je – zagađeno. Kritičari ga zovu "jednim od najimpresivnijih filmskih ostvarenja ikada". Publika ga ili obožava ili spava posle 12. minuta. Ali niko ne ostaje ravnodušan.
Da li je vredelo? To je pitanje za večnost. Tarkovski je umro mlad, ali za sobom je ostavio film koji se i danas prikazuje u kinotekama kao sveta relikvija. "Stalker" je umetnički testament, snimljen u otrovu, doslovno i metaforički.
Ako ste u fazonu Marvela, preskočite. Ali ako volite filmove koji se ne zaboravljaju – ovo je vaša sledeća destinacija. I ne brinite – gledanje nije opasno. Osim ako ne počnete da preispitujete sopstvenu egzistenciju.
