Kristijan Bejl otvoreno je govorio o razlozima svoje drastične telesne transformacije i velikog gubitka kilaže za ulogu u naslovu The Machinist...
Brojni glumci prelaze granice normalnog i odlaze u ekstreme radi priprema za svoje uloge, nastojeći da što preciznije i na najbolji mogući način predstave fizički izgled svojih karaktera.
Međutim, tokom 2004. godine i snimanja psihološkog trilera The Machinist, u režiji Breda Andersona, glumac Kristijan Bejl potpuno je promenio svoj lični opis za ulogu Trevora Reznika, trgovca alatnim mašinama koji se više od godinu dana bori sa insomnijom, koja mu je donela teške paranoje i psihoze. Bejl je od kompletiranja ovog projekta prvi put otkrio zbog čega je izgubio preko dvadeset i pet kilograma i čija je odluka bila da krene ovako drastičnim putem.
Kako bi prekratio vreme tokom gubitka telesne težine, Bejl je objasnio da je većim delom provodio svoje vreme sedeći sa slušalicama u ušima, samo se pretvarajući da nešto sluša kako bi mogao da čuje sve što se oko njega dešava, a da ljudi pritom toga nisu ni svesni. „U to vreme sam imao i veoma prljavu naviku konzumiranja duvana. Sedeo sam tako i motao svoje cigarete, odbijajući dim od sebe“, izjavio je slavni glumac.
Kako se Bejl prisećao: „Glavni cilj ovog postupka je bilo da taj gubitak fizičke kilaže pretvorim u energiju koja će otići u moj mozak, tako da sam spavao svega dva sata noću i sve što sam želeo jeste da čitam. I tako bih sedeo, i čitao beskonačno, otkrivši da mogu čitati bez zaustavljanja, kretanja ili bilo kakvih ometanja. Jednostavno sam bio u mogućnosti da sedim i čitam deset sati u cugu bez pomeranja mišića“.
Iako su aktivnosti kao što je čitanje i lažno slušanje muzike pomogli Bejlu da prekrati svoje vreme i drastično oslabi, zbog čega je on zapravo odlučio da izgubi toliku kilažu na prvom mestu?
Zbog njegove pripreme je čak i režiser Bred Anderson ostao bez teksta, ne verujući svojim očima koliko je on na kraju izgubio kilograma za ovu ulogu. Bejl je objasnio: „Dolazio sam sa nekim filmovima u prošlosti sa kojima nisam bio preterano zadovoljan i jednostavno sam želeo nešto što će me progutati i sa čime ću postati opsednut“.
Međutim, Bejl priznaje da ovako drastičan gubitak kilaže nikako nije bio pametan potez u to vreme: „U tome nije bilo novca i tada sam se borio sa mogućnošću gubitka krova nad glavom, onako sveže oženjen, uz sve ostale probleme koji slede, tako da ovo što sam uradio nikako nije moglo da potpadne u pametne poslovne poteze“.
Na kraju, umesto da odradi ovu telesnu transformaciju za bilo koga drugog ili zbog toga što je primoran da izgubi preko dvadeset i pet kilograma, Bejl je to uradio kako bi pred sebe postavio izazov i stremio ka njemu snagom volje sve dok ga ne bi dosegao.
N.Đ.
