Istraživanje koje je postavilo pse na brojne testove kako bi pomoću broja osvojenih poena zvanično zaključilo koja je rasa kognitivno najsposobnija, imenovalo je najpametniju od svih...
Na drugom mestu najpametnijih pasa nalaze se border koliji, psi koji se najviše koriste u istraživanjima vezanim za inteligenciju naših najboljih prijatelja, ali njih je ipak pretekla neobuzdana i uvek živahna belgijska malinoa.
Procenjivanje inteligencije pasa predstavlja komplikovan zadatak jer postoje različite vrste inteligencije, baš kao i kod nas. Kako bi pokušali da predstave opseg kognitivnih talenata, naučnici su više od 1.002 učesnika studije postavili na smartDOG kognitivne testove, koji uključuju mogućnosti rešavanja problema i strategije, kontrolu impulsa, mogućnost čitanja ljudskih gestova, mogućnost kopiranja ljudskog ponašanja, memoriju i logičko rezonovanje.
Među psima učesnicima eksperimenta nalazili su se i border koliji, koji su dobro prošli u gotovo svim testovima međutim, oni su ipak nadmašeni za devet poena od strane belgijskih malinoa, koje su osvojile 35 od maksimalnih 39 poena tokom smartDOG kognitivnog testa.
Ukoliko nekim slučajem neobičnim niste upoznati sa ovom vrstom, bitno je znati da je ona popularan izbor za bezbednosne i sigurnosne radove. Mogućnost belgijskih malinoa da nanjuše nelegalne radnje i identifikuju mete za pretrese najverovatnije su vezane za njihove izuzetne veštine rešavanja problema. Malinoa je bila najbolji pas u uslovima testiranja koji se fokusiraju na pseću mogućnost čitanja ljudskih gestova, kao i u zadacima koji testiraju mogućnosti ove rase da rešava probleme tokom navigacije kroz okruženje.
Naravno, uprkos tome što su sveukupni pobednici, malinoe nisu bez ikakvih mana. Ova rasa je zajedno sa nemačkim ovčarima osvojila najmanje poena na cilindar testu, koji se zasniva na tome da psi smisle način na koji mogu izvući poslasticu iz neprozirnog cilindra. Ovaj predmet je zatim zamenjen sa providnom verzijom, nakon čega je kompletiran test posvedočio da ovi psi nastavljaju da ulaze unutra kako bi uzeli poslasticu, radije nego da krenu direktnom i kraćom rutom koja se nalazi na boku.
Cilindar test proverava njihovu inhibiciju, jer psi moraju da se odupru potrebi da krenu direktno i iskoriste svoju svest o prostoru kako bi stigli brže do poslastice zaobišavši cilindar i stajući na njegovu bočnu stranu. Nesposobnost rešavanja ovog problema može se povezati sa ulogom malinoa u okviru psa šetača, odnosno sigurnosnih pasa od kojih se zahteva visok odziv, koji je povezan sa niskom inhibitornom kontrolom.
Naučnici su zaključili da funkcija rase može objasniti njene određene kognitivne prednosti, baš kao što je slučaj sa ovačarima i retriverima, koji su osvojili visoke poene u bihevioralnim zadacima usmerenim od strane čoveka. Međutim, ovo ne može objasniti sve razlike određenih rasa u rezultatima, koji su definitivno van očekivanih okvira, nalik finskom laponskom špicu, koji je imao veoma loše rezultate u zadacima usmerenim od strane ljudi, uprkos tome što pripada pastirskoj vrsti.
Istraživanje je takođe naglasilo i neke svoje mane, nalik činjenici da svi istraživani psi nisu predstavnici čitave pseće populacije, ali kako su naučnici naglasili, ono bez sumnje doprinosi stvaranju nešto kompletnije slike o tipičnim ponašanjima pasa u okviru jedne rase. Dalja istraživanja će možda doneti nešto drugačije rezultate, tako da je prelepim belgijskim malinoama ostalo da uživaju dok još mogu.
N.Đ.
