Crne rupe su poznate po tome što imaju potencijal za potpuno uništavanje zvezda i planeta kada god da se nađu i njihovoj blizini, ne ostavljajući ništa iza sebe...
Međutim, ovi prirodni fenomeni okreću svu svoju razornu moć ka samom svetu fizike, takođe. Hokingova hipoteza o crnim rupama imala je potencijal da okrene poimanje fizike kao nauke i njenih glavnih teorija naglavačke, dovodeći u pitanje dva glavna stuba na kojima je veći deo našeg našeg poimanja univerzuma baziran: teoriji relativnosti i kvantnoj fizici. Ajnštajnova teorija tvrdi da ništa ne može preživeti crnu rupu, dok kvantna fizika, bazirana na termalnim analizama, donosi uvid u to da energija ne može biti izgubljena i da ukoliko nešto uđe u crnu rupu mora ostaviti dokaz o tome.
Naučnici sada tvrde da su se dobro pozabavili informacionom dilemom i navode kako su ovakve stavke daleko komplikovanije nego što se to ranije smatralo. Crne rupe poseduju gravitaciono polje koje tačno očitava informacije o tome na koji su način nastale na subatomskom nivou. Crna rupa se generiše nakon smrti zvezde sa toliko jakom gravitacionom silom da jednostavno sve gnječi u sitnu tačku ispod nje nakon implozije, istovremeno očuvavši zračenje kolabirane zvezde. Pošto je materija zbijena u neverovatnom malom prostoru, gravitacija postaje izuzetno moćna, što dovodi i do toga da ljudsko oko ne može videti crnu rupu zbog toga što njoj ni svetlost ne može da pobegne. One su jednostavno neuočljive.
Tokom istorije pojavili su se i pojedini alternativni pristupi definisanju crnih rupa, uključujući teoriju zaštitnog zida, u kojoj sav materijal očekivano izgara pre nego što im se približi i teoriju nejasne lopte, u kojoj se smatra da crne rupe poseduju dvosmerne granice i ostale egzotične aspekte teorijske fizike. Međutim, većina ovih rešenja uključivala je modifikaciju principa fizike elementarnih čestica ili Ajnštajnove teorije relativiteta, dve uzdanice fizike kakvu danas poznajemo.
Profesor Havijer Kalment, sa Saseks Univerziteta, koji je sproveo veliko istraživanje, izjavio je da je posle jednog veka koncentrisanja na matematiku, koja se nalazi u osnovi izazova, njegov tim napravio neverovatan progres prošle godine, koji ga je dovelo do uveranja da je paradoks konačno razrešen.
„U okviru naučnog establišmenta naširoko se smatralo da bi prevazilaženje ove dileme zahtevalo ogromnu paradigmatsku promenu u fizici, potencijalno nalagalo rekonceptualizaciju klasične fizike ili opšte teorije relativnosti“, objasnio je Klement. „Ono što smo mi otkrili i ono u šta ja verujem zaista je intrigantno.“
Kalmet i njegovi saradnici smatraju da su crne rupe daleko kompleksijie ili ‘dlakavije’. Kako materija pada u crnu rupu, naučnici sugerišu, ona ostavlja bledi otisak u svom gravitacionom polju. Ovaj otisak se naziva kvantna dlaka i kako autori tvrde, ona bi omogućila mehanizme po kojima bi informacija mogla biti sačuvana tokom pada materije u crnu rupu. Pod ovom teorijom, dve crne rupe identičnih masa i radijusa, ali različitih internih sastava, posedovaće veoma suptilne razlike u svojim gravitacionim poljima.
„Naše rešenje ne zahteva bilo kakvu spekulativnu ideju i umesto toga naše istraživanje demonstrira da dve teorije mogu biti korišćene kako bi se kreirale konzistentne kalkulacije za crne rupe i objasnile na koji način se informacija čuva bez botrebe za radikalnom novom fizikom“, izjavio je Kalmet.
Ne postoji očigledan način da se ova teorija testira putem astronomskih opservacija, jer bi gravitacione fluktuacije bile previše male kako bi bile izmerene. Međutim, ova teorija će definitivno privući pažnju zajednice teorijskih fizičara.
Kako je Kalmet zaključio: „Kada iznosite tako veliku tvrdnju, potrebno je i da je podržite. Biće potrebno neko vreme kako bi je ljudi potpuno prihvatili. Paradoks je sa nama već duže vreme i imate veoma poznate ljude širom sveta koji godinama već rade na njemu“.
N.Đ.
