Ukoliko ste kao deca maštali da ćete biti u mogućnosti da živite večno, onda ste vremenom saznali da je to najveća životna zabluda i duboko ste se razočarali činjenicom da koliko god da ste zdravi i srećni u ovom životu, vreme na kraju uvek pobeđuje...
Tokom godina i naučnog razvoja, izborili smo se sa velikim epidemijama i ljudski vek se podizao sve više, što znači da sada ipak možemo očekivati da ćemo živeti duže nego što je to bio slučaj kod naših predaka. Prosečni životni vek u Evropi sada prevazilazi osamdesetu, što je za deceniju više od proseka sa sredine dvadesetog veka.
Ljudi žive duže i napredak u medicini uspeva da pomogne brojnima koji su preživeli ozbiljna medicinska stanja koja bi ih nekada definitivno ubila, što znači da su mnogi ljudi dobili novu šansu da provedu nešto više vremena na ovom svetu. Najstarija osoba koja je živela bio je Žan Klement, koji je stigao do 122 godine rodivši se 1875. i upokojivši se 1997. godine.
Iako većina ljudi neće prići ni blizu ovoj cifri, pitanje koliko dugo ljudsko telo teoretski može živeti predstavlja nešto što okupira pažnju naučnika već duže vreme. Grupa istraživača koja se bavi isključivo ovom temom otkrila je da bi najduže što neko danas može živeti bilo negde oko 150 godina.
Naučnici singapurske biotehnološke kompanije Gero i Rozvel park ustanove za borbu protiv raka u Bafalu, zajedno su radili na proučavanju ljudske elastičnosti i telesne mogućnosti za obnavljanje nakon oštećenja. Oni su koristili veštačku inteligenciju kako bi prošli kroz medicinske podatke prikupljene od strane stotina hiljada volontera kako bi procenili maksimalni životni vek ljudi.
Uzimajući u obzir godine, bolesti i faktore životnog stila, oni su zaključili da negde od 120 do 150 godina ljudsko telo u potpunosti gubi mogućnost da se regeneriše, što znači da osoba ne može zaista preživeti više od toga. Druge studije po pitanju starenja sugerišu da će svetski rekord za najstariju osobu najverovatnije biti oboren ponovo do 2100. godine, ali naravno neće svako moći da dotera do ogromnih sto dvadeset i dve godine.
U međuvremenu, lekovi koji su zaduženi za usporavanje starenja naših tela i teoretski mogu omogućiti nekome da živi dvesta godina nalaze se u test fazi, ali sama ideja da ćemo svi moći da živimo do dvestote još uvek je prilično daleka i pripada naučnoj fantastici. Naravno da se uvek možemo nadati da će napredak u istraživanju svemira u jednom momentu omogućiti civilizaciji da se premesti na drugu planetu koju otkrijemo, gde bi ljudi možda mogli da žive i po tri hiljade godina.
Sa druge strane, razlog za ovo može biti to što su na ovoj planeti daleko kraće godine i potencijalno orbitira oko svoje zvezde za 2,7 zemaljskih dana. Iako ovo tehnički možemo zvati dugovečnošću, prema ljudskim standardima ovo je ipak varanje i zapravo ne bi učinilo da živimo daleko duži vremenski period. Međutim, ukoliko biste mogli da stignete do 150 godina, to bi se itekako računalo kao dobar životni vek, dok će potencijalni razvoj tehnologije i robotike možda jednog dana omogućiti ljudima da žive večno.
N.Đ.
