Ukoliko ste smatrali da vas ’privatni’ modovi pretrage, nalik Chrome inkognito modu, štite od bilo čega na internetu onda je vreme da se probudite...
Bitno je znati da ni jedan privatni mod koji nude najpopularniji pretraživači ne štiti vašu istoriju od pogleda internet provajdera ili vladinih agencija, ne blokiraju teću stranu od praćenja vaših aktivnosti na internetu, određivanja vaše lokacije, niti sprečavaju viruse da napadnu vašu mašinu.
Umesto toga, ovi modovi su dizajnirani kako bi zaustavili da kolačići i podaci za automatsko prijavljivanje budu sačuvani na lokalnom uređaju korisnika. Iako ova ograničenja nisu zapravo vredna pažnje, posebno zbog toga što je tokom godina ova tema sažvakana više puta, ono što kompanije koje stoje iza ovakvih modova korisnicima objašnjavaju kao njihovu funkciju jeste.
Novo istraživanje izvedeno od strane američkih i nemačkih stručnjaka, uključilo je 460 odraslih volontera kako bi dokazali da li njihovo privatno ili klasično pretraživanje interneta ima bilo kakvog efekta na ukupan ishod u okviru prikupljanja podataka unutar hipotetičkih onlajn scenarija koji uključuju najčešće greške i lažne informacije koje kompanije korisnicima isporučuju.
Nakon što su kompletirali upitnik, učesnici eksperimenta su dobili pristup kopiji jednog od 13 sporazuma o obelodanjivanju informacija, što je mobilna i desktop verzija šest glavnih pretraživačkih kompanija – Firefox, Chrome, Safari, Edge, Opera i Brave – odnosno kontrolnih korisničkih ugovora koji su namenski pisani kako bi bili konfuzni i pružili referencu na ono što privatni modovi mogu ili ne mogu učiniti.
Pored ovih resursa, učesnici su i dalje precenjivali mogućnosti privatne pretrage. Sudeći prema izveštaju, 56,3% ispitanika smatralo je da se upiti pretrage neće sačuvati kada su u privatnom modu i prijavljeni na svom Google nalogu. Pored toga, 40,2% je verovalo da sajtovi neće biti u mogućnosti da odrede korisničku lokaciju, dok je 22 do 37% smatralo da internet provajderi, zaposleni i vlada neće biti u mogućnosti da prate njihovu istoriju.
Druga najčešća zabluda jeste to što ljudi masovno veruju da im privatna pretraga nudi veću zaštitu od virusa. Iako je korisnička odgovornost da se informiše od karakteristikama pretraživača čitanjem njegovih uslova korišćenja, kao i to da su kompanije krenule sa aktivnim obaveštavanjima o pojedinim ključnim aspektima svojih proizvoda, autori ovog istraživanja i dalje smatraju da bi njihovi tekstovi trebalo da budu napisani daleko bolje.
Oni su objasnili da samo korisnici koji su videli uslove korišćenja Chrome pretraživača i to onog starijeg, poseduju značajno bolju sliku o tačnosti njihovih ugovora. „Na veliko iznenađnjenje, ne postoji drugo jasno napisano obaveštenje o uslovima korišćenja koje bi se razlikovalo od besmislenog kontrolnog otkrivanja, sa našim rezultatima koji otkrivaju da ovakva kratka objašnjenja dovode do još većih konfuzija“, izjavili su istraživači.
Nažalost, pored svih napora kompanija, oni dodaju da situacija sa otkrivanjem funkcija i karakteristika pretraživača postaje još gora, sa nekim biserima kao što je Firefox, koji je za svoj privatni mod otišao toliko daleko da je savetovao korisnicima da ’pretražuju kao da ih niko ne posmatra’.
N.Đ.
